„U našoj zemlji primenjuju se opšta pravila koja regulišu prevoz dece: svako dete niže od 135 centimetara mora biti smešteno u odgovarajuće, homologovano (zvanično odobreno) dečje sedište, a deca mlađa od 12 godina ne smeju sedeti na prednjem sedištu, osim u izuzetnom slučaju kada je dete mlađe od tri godine i prevozi se u sedištu okrenutom unazad, uz obavezno isključen vazdušni jastuk”, kaže naša sagovornica Svetlana Veličković, nastavnica saobraćajne grupe predmeta i pomoćnica direktora Saobraćajno-tehničke škole u Zemunu.
Ona dodaje da se deca starija od četiri godine mogu prevoziti vezana sigurnosnim pojasom vozila uz upotrebu homologovanog bezbednosnog podmetača, ali ukoliko visina lica omogućava bezbedno vezivanje i ukoliko na mestu gde dete sedi postoji ugrađen naslon za glavu. Pritom, sva sedišta moraju imati oznaku usaglašenosti sa UNECE propisima.
„Za decu sa smetnjama u razvoju ne postoji poseban domaći pravilnik, ali međunarodni standard UNECE R129 predviđa specijalna sedišta i sisteme za ovu grupu dece (Special Needs Restraints), pa su takva rešenja dozvoljena i kod nas, pod uslovom da imaju odgovarajuću homologaciju, to jest zvaničnu potvrdu da proizvod ispunjava sve propisane tehničke, bezbednosne i ekološke standarde i uslove”, navela je ona za portal Divovski koraci.
Naša sagovornica kaže da za decu koja su visinom ili uzrastom prerasla osnovne grupe sedišta, a i dalje im je neophodna dodatna podrška, na tržištu postoje specijalizovana sedišta sa ojačanjima i osloncima za glavu, trup ili karlicu.
„Važno je naglasiti da treba koristiti isključivo rešenja koja su fabrički odobrena i označena, a da se razne dodatne kopče i pomagala koja nisu deo sertifikovanog sistema izbegavaju jer mogu ugroziti bezbednost. ISOFIX sistem pričvršćivanja značajno smanjuje mogućnost greške, a sedište je uvek potrebno isprobati u mirovanju pre kupovine, posebno ako dete ima specifične potrebe”, ističe ona.
Što se tiče zemalja u okruženju i zemalja Evropske unije, naša sagovornica navodi da u svim zemljama postoje obaveze koje se odnose na upotrebu dečjih sedišta, ali se granica visine i uzrasta delimično razlikuje. Pored toga, neke države predviđaju mogućnost medicinskih izuzetaka uz potvrdu lekara.
„Zbog različitih propisa, roditeljima uvek preporučujemo da se pre puta u inostranstvo informišu na zvaničnim sajtovima Ministarstava saobraćaja ili putem platformi kao što je Your Europe – Road Rules and Safety, gde su dostupna nacionalna pravila po državama”, dodaje Svetlana Veličković.
„Moj savet roditeljima je da prilikom izbora sedišta obrate pažnju na postojanje sertifikovane oznake, da dete što duže putuje u sedištu okrenutom unazad, te da u slučaju specifičnih potreba potraže model namenjen deci sa smetnjama u razvoju. Pri tome je korisno konsultovati stručnjake za rehabilitaciju ili prodajna mesta koja imaju iskustva u ovoj oblasti, kao i savetnike za upotrebu dečjih bezbednosnih sedišta”, preporuke su naše sagovornice u vezi sa bezbednim prevozom dece.
U vezi sa posebnim oznakama za obeležavanje vozila koja prevoze decu, ona kaže da se zvanični žuti znak „prevoz dece” koristi u organizovanom prevozu (autobusi i minibusi), ali se ne odnosi na privatna putnička vozila. Popularna nalepnica „beba u kolima” nema pravno dejstvo i više je informativnog karaktera. Korisan izvor informacija, iskustava i preporuka o sredstvima i pomagalima za prevoz dece može biti Facebook stranica „Savetovalište za auto-sedišta Vozimo se unazad“ koje ima oko 30 000 članova.
