Uoči svečanosti dodele najprestižnije američke filmske nagrade Oskar na Jutjubu i drugim platformama godinama se rade rekapitulacije prethodnih izdanja ove filmske svečanosti. Prave se liste najuspešnijih glumaca, reditelja, filmova, ali jednako tako i liste holivudskih zvezda koje su bile nadomak osvajanja ove statue, ali je ipak nisu osvojile. Jedna od njih je i čuvena glumica Sigorni Viver. Ova holivudska zvezda bila je blizu Oskara u tri navrata, prvi put na 59. dodeli 1987. godine. Ali tada je u kategoriji za najbolju glumicu u glavnoj ulozi proglašena je Marli Matlin za upečatljivu ulogu Sare Norman u ostvarenju „Deca manjeg boga”.
I baš zbog toga što je u toj kategoriji Matlinova osvojila Oskara, 59. svečanost Američke filmske akademije postaće istorijska. U tom trenutku dvadesetjednogodišnja Marli postala je prva gluva glumica koja je ovenčana ovim priznanjem i do danas jedina glumica u svim glumačkim kategorijama u kojima se dodeljuje Oskar.
„Marli je bukvalno razvalila vrata kada je osvojila Oskara. Osetio sam kao da je zemljotres protutnjao Holivudom”, jedno je od sećanja na 59. dodelu Oskara prikazano u dokumentarnom filmu „Marli Matlin: Više nisam sama” objavljenom prošle godine.
Ali pre nego što je te 1987. Marli „razvalila” vrata i izazvala zemljotres u Holivudu, iza nje su, osim nespornog talenta, uveliko bile i godine rada, posvećenosti, truda i pre svega vere u sebe. Tu veru možda najbolje dočarava njena rečenica iz pomenutog dokumentarca: „Nikada niste videli da je gluvi glumac osvojio Oskara? U redu, dokazaću vam to. Ja pripadam ovde, Holivudu!”
Samopouzdanje odmalena, ali Holivud ni blizu u mislima devojčice iz Morton Grouva
Da su joj ta vera i samopouzdanje i te kako neophodni, ako želi da ostvari životne ciljeve kojima stremi, ispostaviće se, Marli je shvatila mnogo pre ulaska u Holivud, još u detinjstvu, u rodnom Morton Grouvu. Matlinova je sluh, zbog bolesti, izgubila sa svega godinu i po – na desnom uhu u potpunosti, a na levom 80 odsto. Iako je bila jedini član svoje porodice koji ima problem sa sluhom, ona, kao ni njeni najbliži, u tome nisu videli prepreku kada je reč o odrastanju sa drugom decom, obrazovanju, hobijima… Kako potiče iz porodice koja ima veze i sa jevrejskom kulturom, Marli Matlin je vrlo rano počela fonetski da proučava hebrejski i uči delove Tore. Posle osnovnog obrazovanja, Marli je završila srednju školu „Džon Hersi”, da bi potom pohađala koledž „Harper” u Ilinoisu. U tom trenutku, kako je ostalo zabeleženo, ona nije uopšte sanjala o Holivudu, već je planirala karijeru u krivičnom pravosuđu.
Ipak, ispostaviće se, njen hobi iz detinjstva postaće njen životni poziv, a ne sudnice i suđenja. Naime, Marli je sa samo sedam godina debitovala na scenskim daskama, i to kao Doroti u pozorišnoj predstavi „Čarobnjak iz Oza” Međunarodnog centra za gluvoću i umetnost (ICO-DA). Posle tog debija, paralelno sa školovanjem, nastavila je da nastupa sa pozorišnom trupom. Činjenica da glumačkog talenta i te kako ima, iako joj gluma nije u tom momentu i dalje bila u fokusu, prvu značajniju potvrdu dobila je kada ju je američki glumac, producent i reditelj Henri Vinkler otkrio tokom jedne od predstava u pozorištu ICODA, što ju je na kraju i dovelo do filmskog debija u „Deci manjeg boga”.
Da je Matlinovoj i te kako mesto u vrhunskoj američkoj filmskoj produkciji, ubrzo su, posle ovog njenog filmskog prvenca, uočili i drugi. Posebno američka filmska kritika, koja je, kako je poznato, nemilosrdna i surova kada je reč o najvećim filmskim zvezdama. Njenu Saru Norman kritika je dočekala sa nedvosmislenim pohvalama – „neobičan talenat”, „ironična inteligencija”, „nošenje scena sa strašću”, bile su samo neke od njih.
„Najočigledniji izazov uloge jeste komunikacija bez govora, ali Matlinova je tome pristupila na isti način kao što su to činile zvezde ere nemog filma – ona glumi svojim očima i gestovima” jedna je od najupečatljivijih filmskih pohvala tada još uvek mlade glumice.
Ta uloga, vreme će pokazati, bila je tek prva među brojnima u potonjim decenijama za koje je Marli Matlin dobila pohvale i priznanja kritike, kolega, reditelja, filmskog esnafa. U prethodnih 40 godina ona je snimila oko 25 filmova i učestvovala u skoro 60 televizijskih projekata, među kojima su i popularne američke serije „Razumne sumnje”, „Sajnfeld”, ER, „Zapadno krilo”, „Očajne domaćice”, „Reži me”, „Istražitelji iz Njujorka“, „Red i zakon”, „Kvantiko”. Tako je, između ostalog ipak dobila priliku da učestvuje u sudskim pričama. Istina, ne u stvarnom životu kako je planirala kao tinejdžerka, već na televizijskom ekranu.
Gluma, ali i aktivizam i društvena angažovanost
„U redu, prva sam gluva glumica koja je osvojila Oskara, hajde da dozvolimo ostalima da budu drugi, treći, četvrti… ”, jedna je od Marlinih rečenica iz dokumentarca posvećenog njoj.
Ova rečenica vrlo slikovito opisuje i životnu filozofiju Matlinove, koju to što je postala prva gluva glumica koja je osvojila Oskara nije uznelo u zvezde, iako je svoju zvezdu na Stazi slavnih Holivuda i dobila 2009. Ne, za Marli je njena vidljivost bila podstrek da postane glasnogovornica i aktivistkinja čija će misija biti da i druge koji su gluvi motiviše da uvide da i te kako mogu mnogo toga da urade i ostvare bez obzira na sve, bez obzira na predrasude drugih, što je otvoreno i istakla na jednom od svojih predavanja: „Mislim da shvatate da ste mnogo više od onoga što drugi ljudi misle da jeste. Budite razlika i budite glasni!” Možda baš onako kako je ona to bila kada je 1988. na dodeli Oskara sa ponosom glasno izgovarala imena nominovanih kolega za najbolju mušku ulogu.
U okviru svog esnafa godinama je i snažna zagovornica prava gluvih osoba, prihvatajući, kako je zabeleženo, televizijske uloge samo ako se producenti obavežu da će titlovati filmove, dok je van filmskog sveta aktivna kao član Nacionalnog udruženja gluvih.
Pre desetak godina, Matlinova je imenovana i za ambasadora Američke unije za građanske slobode (ACLU), i to za prava osoba sa invaliditetom. U tom svojstvu, na primer, ona je nastojala da premosti jaz između sprovođenja zakona i zajednice gluvih, ukazujući na komunikacijske barijere u slučajevima kada gluve osobe zaustavi policija. Kao i na filmu i televiziji, i za ovu sferu svog rada Marli Matlin dobila je priznanja, a jedno od njih je nagrada Morton E. Ruderman za njen filantropski rad i zalaganje za inkluziju osoba sa invaliditetom. Uz to, u prethodne četiri decenije nastojala je da ostavi i pisani trag u vezi sa svojom životnom misijom, pa je iza nje nekoliko objavljenih knjiga.
Sa druge strane, njen privatni život je takođe pomalo filmski, budući da je upravo svog muža, Kevina Grandalskog upoznala u toku snimanja jedne od serija u kojima je igrala, dok je on obezbeđivao set. Sa njime je dobila četvoro dece.
Ona na to što je gluva ne gleda kao na kompleks i nedostatak već na nešto što je sastavni deo života, a to pokazuju i svedočenja njenih prijatelja, koji navode da se povremeno našali na svoj račun, pogotovu kada priča telefonom preko spikerfona, a kada sagovornik sa druge strane slušalice zaboravi da ona ima komunikacijskog asistenta. Tada ume da kaže: „A, pa da, danas je sreda, sredom čujem!”
Ako bi za opis Marli Matlin ipak bilo dozvoljeno samo nekoliko reči, možda su i u ovom slučaju to one iz dokumentarca o njoj: „Ona je brilijanta, ona je urnebesna!”
Njen Oskar ulio je nadu
I u ženskoj i u muškoj konkurenciji, Marli Matlin je više od tri decenije bila jedina gluva osoba koja je osvojila Oskara. Sve do 2022, kada je ovim priznanjem u kategoriji za najbolju sporednu mušku ulogu u filmu CODA ovenčan njen kolega Troj Kocur.
I kod njega je problem sa sluhom uočen vrlo rano. Kada je imao devet meseci, njegovi roditelji otkrili su da je gluv i naučili su znakovni jezik kako bi porodica mogla da komunicira. Uz to, ohrabrivali su ga da se bavi sportom i da se sprijatelji sa decom koja čuju. Kao i Matlinovoj, i njemu je u toku obrazovanja u Feniksu hobi postala gluma, a u tome je imao i podršku nastavnika. U međuvremenu je dobio ponudu za glumački posao od Nacionalnog pozorišta gluvih, a paralelno je krenuo i da režira. Na filmu je debitovao 2007. U međuvremenu je snimio više filmova i televizijskih serija, da bi se 2021. pojavio u igranom filmu CODA, u sporednoj ulozi gluvog oca. Pohvale kritike bile su slične onima koje je Matlinova (koja je takođe bila deo ekipe filma CODA) dobila tri i po decenije ranije. Kao i Matlinova, i on je osim Oskara ovenčan i drugim priznanjima kao što je čuvena nagrada BAFTA.
U potonjim intervjuima Kocur je ukazao da je upravo Oskar Marli Matlin iz 1987. njemu ulio nadu kao glumcu.
