„Stoni tenis je pogodan za decu sa smetnjama u razvoju iz više razloga koji proizilaze iz njegove strukture“, ističe na početku razgovora za portal Divovski koraci prof. dr Goran Kocić i objašnjava: „Loptica koja se koristi u stonom tenisu je mala i zahteva, a time i poboljšava, fokus i koncentraciju. Rekvizit, reket, nije težak, prostor u kome se igra je relativno bezopasan, a igra nije kontaktna. Uz to, za decu sa smetnjama u razvoju je bitno i to što ovaj sport karakteriše kretnja iz svih pravaca i dolazak lopte iz frontalne ravni. Zbog svega toga im ovaj sport osim uživanja pomaže i u osposobljavanju za neku drugu sportsku aktivnost.”
Što se tiče uzrasta, naš sagovornik naglašava da je najbolje početi u doba kada deca kreću u školu, odnosno sa šest ili sedam godina, a kada je posredi specifičnost smetnje u razvoju, ističe da i za decu sa fizičkim poteškoćama, na primer cerebralnom paralizom, iako imaju ograničen pokret, može da se pronađe neki segment u igri koji njima prija i odgovara, tako da kroz prilagođeno brojanje poena uđu u strukturu igranja i takmičenja.
„Kada govorimo o deci sa intelektualnim i razvojnim teškoćama, u okviru njihovog treninga preporučeno je učešće socijalnog radnika koji je specijalizovan za te oblasti da bismo mogli da napravimo komunikaciju između trenera i deteta”, objašnjava Kocić, koji ima veliko iskustvo u radu sa decom sa smetnjama u razvoju tokom karijere, a sada i u Stonoteniskoj akademiji „Kocić”.
Mnogim roditeljima često nedoumicu stvara pitanje čime treba da se vode prilikom izbora kluba, a sagovornik portala Divovski koraci naglašava da treba voditi računa ko su treneri, gde su se edukovali, u kojoj oblasti, za šta su osposobljeni, u čemu sve imaju iskustva, pre svega da li imaju iskustva za rad sa decom sa smetnjama u razvoju.
„Što se tiče prisustva roditelja u toku treninga, ono je potrebno u situacijama kada je roditeljsko prisustvo i inače konstantno potrebno. Naravno, treniranje bez roditelja je mnogo bolje i efikasnije jer detetu ne odvlači pažnju, ali ako postoji potreba, nema razloga da roditelji ne budu prisutni”, napominje Kocić.
On navodi da su, kada govorimo o bavljenju stonim tenisom dece sa smetnjama u razvoju veoma bitni kontinuitet i redovno treniranje.
„Ne volim baš da insistiram na broju treninga, ali bilo bi dobro da to bude dva-tri puta nedeljno jer je stoni tenis sam po sebi tehnički sport i najduže, ne samo za decu sa smetnjama u razvoju, traje upravo period opšte obuke”, objašnjava naš sagovornik, koji je svoje iskustvo i umeće, ali i zadovoljstvo u radu sa decom sa smetnjama u razvoju pokazao na Stonoteniskom turniru „Velike zvezde za Male divove”, koji je Udruženje roditelja prevremeno rođene dece Srbije Mali Div organizovalo u novembru 2024. godine.
Naš sagovornik ukazuje na to da pre svega govori o rekreativnom bavljenju stonim tenisom, jer rekreativno bavljenje sportom jeste ključno kada se govori o uticaju na razvoj dece sa intelektualnim i fizičkim poteškoćama.
„Sve su učestalije i češće grupe dece koje treniraju na rekreativnom nivou, uče osnovne stvari, rade ono što najviše vole, igraju i broje poene, prave dublove… Kroz tu rekreaciju za njih je najvažniji benefit pre svega socijalizacija, pripadnost nekom timu, a nakon toga osećaj za pobedu, poraz, tugu, sreću, jer to su stvari koje ih kasnije čekaju i u životu. Baveći se rekreativno sportom oni uče kako savladati poraz, nastaviti posle toga, otići na sledeći trening… Sve su to pozitivne stvari koje dobijaju kroz ovaj sport. Na kraju krajeva, kada se nađu u nekoj novoj sredini, imaće tu veštinu, biće prepoznati kao najbolji u nečemu i to će veoma uticati na njihovo samopouzdanje”, zaključuje naš sagovornik.
