U Srbiji je pravo na stanovanje uz podršku definisano Zakonom o socijalnoj zaštiti i namenjeno je onima kojima je potreban određen nivo nege da bi živeli van institucija. Konkretnije, cilj usluge stanovanja uz podršku jeste prevencija institucionalizacije, kao i deinstitucionalizacija osoba sa invaliditetom koje se već nalaze u institucijama.
Usluga stanovanje uz podršku namenjena je osobama sa fizičkim, intelektualnim i mentalnim teškoćama, kao i osobama sa višestrukim smetnjama, bez obzira na stepen potrebne podrške, počevši od navršenih 15 godina života.
Procedura prijave za ovu uslugu započinje podnošenjem zahteva u nadležnom Centru za socijalni rad prema mestu prebivališta korisnika. Nakon procene stručnog tima kakva pomoć i podrška su potrebni – nekoliko sati dnevno, samo tokom dana ili 24-časovni nadzor -– Centar za socijalni izdaje uput za korišćenje usluge, ako proceni da u lokalnoj samoupravi postoje slobodni kapaciteti u kojima se može pružiti adekvatna usluga.
Uslugu najčešće finansiraju lokalne samouprave (gradovi i opštine) iz svojih budžeta, delom kroz saradnju sa licenciranim udruženjima građana i humanitarnim organizacijama koje upravljaju stanovima za stanovanje uz podršku. Korisnici u skladu sa svojim primanjima (npr. lična invalidnina ili tuđa nega i pomoć) mogu delimično učestvovati u troškovima stanovanja i hrane.
Kapaciteti mali, a ponekad nisu dovoljno iskorišćeni
Uslugom stanovanja uz podršku obezbeđuje se odgovarajući smeštaj, stručna pomoć i podrška za što potpunije osamostaljivanje i uključivanje korisnika u aktivnosti u zajednici, objašnjavaju za portal Divovski koraci u Udruženju „Na pola puta”.
To udruženje jedno je od svega nekoliko udruženja koja pružaju pomenutu uslugu, budući da je pojedina koja su je ranije obezbeđivala više ne pružaju. To su portalu Divovski koraci potvrdili i u Centru za edukaciju „Osmeh”, udruženju građana iz Vlasotinca, koje od 2018. nema ovu uslugu.
Udruženje „Na pola puta” uslugu stanovanja uz podršku pruža osobama sa intelektualnim teškoćama već 20 godina, a licencu imaju u kontinuitetu od 2014. Pružaju je u tri stana na različitim lokacijama u Pančevu. Svi stanovi smešteni su u običnim stambenim zgradama, u blizini važnih gradskih sadržaja i mesta koja su bitna za svakodnevni život.
Predstavnici ovog udruženja ističu da u Srbiji trenutno postoje samo tri licencirana pružaoca ove usluge. Zato se nadležni centri za socijalni rad često ni ne upuštaju u procenu potrebe za ovom uslugom, jer nemaju informaciju kome da proslede zahtev za prijem, pa roditelji (porodice, staratelji, hranitelji) potencijalnih korisnika često odustaju od pokretanja postupka jer imaju informaciju da usluga na njihovom području nije dostupna.
„Ali Zakon o socijalnoj zaštiti ne ograničava korišćenje usluge samo u lokalnoj zajednici na čijoj teritoriji živi potencijalni korisnik, već postoji mogućnost da se usluga koristi i na teritoriji drugih lokalnih samouprava”, napominju iz pomenutog udruženja u kome smatraju da bi situacija bila drugačija kada bi potencijalni korisnici od centara za socijalni rad tražili procenu potrebe za uslugom, čak i kada nije dostupna u njihovoj sredini. Tako bi se, dodaju, napravila realnija evidencija o broju osoba kojima je usluga potrebna, a ti podaci bi predstavljali osnovu za planiranje daljeg razvoja usluge.
Uslugu je moguće i direktno ugovoriti sa pružaocem. U tom slučaju pružalac usluge, u skladu sa ovlašćenjima i procedurama, vrši procenu potreba korisnika i definiše odgovarajući obim podrške.
Podrška prilagođena individualnim potrebama
Uslugu stanovanje uz podršku pružaju i Društvo za pomoć mentalno nedovoljno razvijenim osobama (MNRO) „Plava ptica” iz Kule i Caritas Šabac.
Društvo za pomoć MNRO „Plava ptica” uslugu stanovanja pruža od 2011. godine u kući čiji je kapacitet ukupno deset korisnika, a koja ima prilaz i ulaz prilagođen nepokretnim i teško pokretnim osobama. Caritas Šabac uslugu stanovanja uz podršku pruža od 2018, kada su licencirali stambenu jedinicu u Bogatiću, namenjenu za dve osobe, a 2023. licencirali su još jednu stambenu jedinicu, u Jelenči kod Šapca, kapaciteta šest korisnika.
„Ove godine uslugu pokrećemo i na teritoriji Vladimiraca, u selu Lojanice. Taj objekat biće kapaciteta šest korisnika. Trenutno je u fazi pokretanja i procesa licenciranja”, kažu predstavnici Caritasa Šabac za Divovske korake.
U okviru te organizacije uslugu mogu da koriste osobe sa mentalnim smetnjama i intelektualnim poteškoćama od 26 do 65 godina, a u određenim slučajevima i punoletni, mlađi od 26 godina, ukoliko se, u saradnji sa organima starateljstva, psihologom i psihijatrom, utvrdi da je takav oblik podrške u njihovom najboljem interesu.
„Važno je da korisnik prihvata ovakav vid podrške, ali i da bude u stabilnom stanju, da redovno odlazi na kontrole i uredno koristi propisanu terapiju. Zahtev može podneti korisnik, njegov staratelj/ zakonski zastupnik, član porodice, predstavnik organa starateljstva ili zdravstvene institucije”, naglašavaju iz Caritasa Šabac, dodajući da usluga stanovanja uz podršku prvenstveno podrazumeva obezbeđivanje smeštaja, uključujući režijske troškove.
U skladu sa individualnim potrebama korisnika, obezbeđuju se hrana, sredstva za održavanje lične i higijene prostora, lekovi, pelene, garderoba, obuća i sve drugo što je neophodno za funkcionisanje, osamostaljivanje, dostojanstven život i uključivanje u lokalnu zajednicu.
„Važan deo podrške usmeren je na razvoj samostalnosti i veština samozastupanja, kako bi korisnik mogao da izrazi mišljenje, potrebe i želje, da zastupa svoje interese i koristi dostupne resurse u zajednici. Usluga podrazumeva i podršku u razvijanju socijalnih i komunikacionih veština, uspostavljanju i održavanju odnosa sa drugim ljudima, kao i u organizovanju slobodnog vremena u skladu sa interesovanjima i sposobnostima”, ističu iz Udruženja „Na pola puta”.
Korisnicima se omogućava da budu uključeni i u različite kulturne, sportske, obrazovne, rekreativne i druge aktivnosti u zajednici. Takođe, podrazumeva se i podrška u školovanju, zapošljavanju ili radnom angažovanju, kao i ostvarivanje prava i potreba u oblasti zdravstvene zaštite i nege.
I iz Caritasa Šabac naglašavaju da je ova usluga mnogo više od samog smeštaja zbog nastojanja da korisnici žive što ispunjeniji i sadržajniji život – da dočekuju goste, odlaze u bioskop, na treninge i izlete.
„Naš cilj je da život u ovim kućama što više liči na život u svakom drugom domu – da korisnici imaju svoj prostor, rutinu, aktivnosti, druženje i podršku, ali i mogućnost da donose odluke, razvijaju svoje sposobnosti i budu deo zajednice”, ističu u Caritasu Šabac.
Iz MNRO „Plava ptica” navode da su njihovi korisnici uključeni i u hor i dramsku sekciju udruženja. „Jednom godišnje organizuje se višednevna rekreativna nastava u prirodi. Tokom godine obeležavaju se važni datumi korisnika u skladu sa njihovim željama. Svakodnevno, korisnicima je omogućeno i aktivno provođenje slobodnog vremena u skladu sa njihovim sposobnostima i interesovanjima (odlazak u kafić, restoran, šetnju, na bazen, kod frizera, na lekarske preglede i sl.)”, navode iz ovog udruženja.
Stambeni objekti poput onih u kojima žive drugi sugrađani
Objekti za stanovanje uz podršku ni po čemu se ne razlikuju od onih u kojima žive drugi sugrađani. U njima je obezbeđeno sve što je pravilnikom definisano kao neophodno. Stambene jedinice čine dnevni boravak, spavaće sobe (za po dve osobe maksimalno), kuhinja, trpezarija i kupatilo, sa neophodnim nameštajem i uređajima.
„Korisnici, u skladu sa svojim mogućnostima i interesovanjima, zajedno sa asistentima učestvuju u izboru, uređenju i održavaju prostora, jer nam je važno da stan doživljavaju kao svoj dom, a ne kao mesto u kojem su ’smešteni’”, navode iz Udruženja „Na pola puta”, koje u okviru ove usluge trenutno ima deset korisnika, dok je njihov maksimalan kapacitet prema licenci 13 korisnika.
U okviru objekata Caritasa Šabac i MNRO „Plava ptica” postoje i dvorišta i imanja koja omogućavaju boravak na otvorenom, ali i realizaciju različitih radno-okupacionih aktivnosti.
Za uspešno funkcionisanje usluge, ukazuju iz Udruženja „Na pola puta”, važno je i da su korisnici kompatibilni i da svakodnevno mogu međusobno da funkcionišu. To ne znači da je potrebno da u istom objektu budu korisnici sa istim dijagnozama, stepenom podrške i istog pola, već je poželjno da grupa bude heterogena, ali međusobno funkcionalna.
Ko sve učestvuje u pružanju usluge
U pružanju ove usluge učestvuju stručni radnici, savetnici za osamostaljivanje i negovatelji. Stručni radnici u okviru usluge mogu biti defektolozi, socijalni radnici, psiholozi i pedagozi. Stručna lica bave se procenom sposobnosti korisnika, potreba i interesovanja, a sve u cilju postizanja što većeg nivoa samostalnosti korisnika, odnosno osnaživanja za samostalan život.
„To, između ostalog, podrazumeva i razvijanje socijalnih kompetencija, veština samozastupanja, rešavanja konflikata, problema, pomoć u tumačenju sadržaja i donošenju odluka, pomoć i podrška u raspolaganju novcem, socioemocionalnu i psihološku podršku”, objašnjavaju iz Udruženja „Plava ptica”.
Sa druge strane, negovatelji pružaju neposrednu podršku korisnicima u svakodnevnom funkcionisanju i obavljanju aktivnosti, a u skladu sa individualnim potrebama, sa ciljem da im se omogući što veći stepen samostalnosti i kvalitetniji svakodnevni život. Neophodno je da negovatelji imaju sertifikat o završenom odgovarajućem akreditovanom programu obuke.
„Negovatelj pruža emocionalnu podršku, gradi odnos poverenja sa korisnikom i pomaže mu u svakodnevnim odlukama. Posebno je važan u situacijama uznemirenosti ili krize, kada smirenim pristupom i poznavanjem korisnika doprinosi njegovom osećaju sigurnosti i ponovnom uspostavljanju svakodnevnog funkcionisanja. Naziv ’negovatelj’ ne odražava u potpunosti širinu te uloge, zbog čega zastupamo stav da je primereniji naziv ’asistent’”, naglašavaju iz Udruženja „Na pola puta”.
U radu sa korisnicima podrška nije ograničena samo na zaposlene u okviru usluge, već se po potrebi uključuju i stručnjaci iz drugih oblasti poput obrazovnih, kulturnih, sportskih organizacija, ali i osobe iz korisnikovog okruženja, poput trenera ili kolega na radnom mestu, koji mogu pružiti podršku u određenim situacijama.
Osnovni cilj što samostalniji, kvalitetniji i dostojanstveniji život
Osnovni cilj stanovanja uz podršku jeste da se korisniku omogući što samostalniji, kvalitetniji i dostojanstveniji život u zajednici, uz nivo podrške koji odgovara individualnim potrebama. Cilj nije da to bude samo zamena za institucionalni smeštaj, već i dom i mesto u kojem se korisnik oseća sigurno, prihvaćeno i poštovano, u kojem ima mogućnost da bira, odlučuje, učestvuje i preuzima odgovornost za svoj život i učestvuju u aktivnostima, u skladu sa svojim sposobnostima.
Kvalitet usluge meri se i time koliko korisnici napreduju u svakodnevnom funkcionisanju i koliko mogu da budu samostalni – za nekoga će to značiti da nauči da opere ruke, da namesti krevet i postavi sto, a za nekoga to što će se osamostaliti i osposobiti za izlazak na tržište rada.
Korišćenje ove usluge za osobe sa smetnjama u razvoju i invaliditetom nije vremenski ograničeno – može trajati onoliko dugo koliko je nekome potrebna podrška za samostalan život u zajednici, što može biti i doživotno. Ukoliko korisnik razvije veštine i dostigne veći stepen samostalnosti ili se njegove potrebe promene, može doći do promene obima podrške ili potpunog prestanka korišćenja usluge.
Izmena pravilnika korak napred, ali sama promena standarda nije dovoljna
U Pravilniku o bližim uslovima i standardima za pružanje usluga socijalne zaštite nedavno su uvedene novine, među kojima je prema mišljenju predstavnika MNRO „Plava ptica” najvažnija preciznije uređivanje ove usluge kao dugoročne, koja omogućava život u zajednici uz individualizovanu podršku. I u Caritasu Šabac i Udruženju „Na pola puta” te izmene vide kao korak napred, jer donose preciznije definisanje pojedinih aspekata pružanja usluge i otvaraju prostor za razvoj fleksibilnijih oblika podrške u zajednici.
Iz Udruženja „Na pola puta” ističu da, ipak, sama promena standarda nije dovoljna ako je u praksi ne prati razvoj sistema uz podršku ministarstava. Pružaoci usluge saglasni su da je neophodno i veće angažovanje i odgovornost lokalnih samouprava u uspostavljanju, dugoročnom i kontinuiranom finansiranju i razvoju usluga u zajednici kako bi bile dostupne većem broju ljudi. Potrebe su, napominju, mnogo veće od postojećih kapaciteta.
„Važno je i da osoba koja jednom dobije mogućnost da živi u zajednici uz podršku ne dođe u situaciju da tu mogućnost izgubi zbog prekida finansiranja, budući da se radi o osobama koje često nemaju sredstva za finansiranje usluge i pripadaju višestruko ranjivim kategorijama stanovništva”, ukazuju iz Caritasa Šabac.
Pružaoci usluge ističu da je jednako važno da se u daljem unapređivanju sistema još više uvažava njihovo iskustvo, ali i iskustvo stručnih radnika, korisnika i njihovih porodica, da se razvijaju različiti modeli podrške, kao i da se jačaju stručni i neposredni kapaciteti zaposlenih.
„Usluga mora biti dovoljno fleksibilna da prati promene u životu korisnika, a ne da se korisnik prilagođava unapred definisanom modelu. Dalji razvoj usluge treba zasnivati na stalnoj evaluaciji i pre svega potrebama i pravima samih korisnika”, poručuju iz Udruženja „Na pola puta”, koje je kreiralo i akreditovalo program obuke „Stanovanje uz podršku za osobe sa invaliditetom – uspostavljanje i pružanje usluge”.
