Nije retka situacija u praksi da roditelji dece sa smetnjama u razvoju očekuju od vrtića više nego što on može da pruži. Zato je važno preispitati svoja očekivanja i pokušati da se realno sagleda šta to vrtić može i jeste, a šta zaista nije jer u postojećem sistemu nije moguće.
Roditelji često očekuju da vrtić bude terapijski centar, da može ubrzati razvoj deteta, da vaspitači imaju stručnost terapeuta i da mogu probleme rešavati usput, što u praksi često nije primer. Imajte na umu da vaspitači u vrtićima u Srbiji nisu nikako obučeni za rad sa decom sa smetnjama u razvoju, te se i njihovo angažovanje i rad svode na lični entuzijazam, rad na sebi i samostalnu edukaciju.
Rad sa detetom u vrtiću nikako ne može da zameni terapijski rad, tretmane sa defektologom, logopedom i drugim stručnjacima koji su se školovali kada je reč o dijagnozi vašeg deteta. Ukoliko očekujete da će vrtić zameniti terapijski rad, možda to i nije realno očekivanje, čak i kada su posredi razvojne grupe ili vrtići u kojima borave samo deca sa smetnjama u razvoju. Rad u grupi nikako ne može zameniti individualni tretman, iako i on ima svojih prednosti.
Šta vrtić zapravo jeste
Vrtić svakako jeste i treba da bude mesto za socijalizaciju, prostor za učenje kroz igru, okruženje u kome se razvijaju rutine i samostalnost, kao i prilika za odvajanje od roditelja i smanjenje anksioznosti prilikom tog odvajanja.
Realno je očekivati da dete bude prihvaćeno, bezbedno, da postoji prilagođavanje njegovim potrebama što je više moguće, a da se razvoj adaptivnih i kognitivnih veština, koliko je to moguće, sprovodi kroz grupni rad.
Ono što svakako treba očekivati i u krajnjem slučaju zahtevati jeste otvorena komunikacija sa roditeljima i prijateljski, topli pristup, odnos pun razumevanja sa obe strane.
Kako reagovati kada vrtić ne odgovara potrebama vašeg deteta?
Ukoliko se desi da ste preispitali svoja očekivanja i ipak došli do zaključka da vrtić ne odgovara adekvatno na potrebe vašeg deteta, zapitajte se nekoliko stvari pre nego što se odlučite za promenu vrtića. Jer svaka promena je promena za dete i ne može proći bez reakcije.
Proverite da li se problem dešava stalno ili povremeno. Možda je dovoljno skrenuti pažnju stručnom osoblju, vaspitačima, upravi vrtića ili dati konkretne smernice kako bi se učestalost problema smanjila ili on potpuno nestao. Sve je to proces prilagođavanja kako deteta vrtiću, tako i vrtića detetu. Uzmite u obzir da dete sa smetnjama u razvoju krase specifičnosti sa kojima se vaspitači možda nikada pre nisu susreli.
Uvek možete tražiti kako tačno želite da se prema vašem detetu postupa u konkretnim situacijama, bez obzira na to da li se neko sa time slaže ili mu se to dopada. Ukoliko imate konkretne smernice, jasno ih komunicirajte i razmotrite da li vrtić to može da ispuni.
Dobra praksa je preispitati da li osoblje vrtića ima volju, potrebno znanje i resurse da ispuni potrebe vašeg deteta? Ukoliko ima, možda je zaista dovoljno dati konkretne smernice i odmah adresirati problem koji se pojavio.
Takođe, možete se dogovoriti sa osobljem vrtića neki određeni rok za promenu. Recimo, rok od dve do četiri nedelje je sasvim dovoljan da primetite da li se zahtevano promenilo i kako dete reaguje na promene.I poslednje, bez obzira na pomenute mane, nemojte se bojati promene vrtića. Ako osećate da je vaše dete u lošem okruženju, ima snažan otpor koji nikako ne uspevate da rešite, vidite regresiju… nemojte čekati. Iz primera prakse poznato je da su mnogi roditelji osetili veliko olakšanje promenom vrtića i vrlo brzo uvideli pozitivne promene kod deteta.
