Iako učenici sa smetnjama u razvoju imaju pravo na organizovan prevoz do i od škole, mnogi roditelji informacije o ovom pravu i mogućnostima da ga ostvare dobiju tek u toku polugodišta ili posle nekoliko godina od podnošenja zahteva. Određeni problemi postoje i kada se to pravo konačno ostvari, ali ono u čemu se roditelji dece sa smetnjama u razvoju slažu jeste da je ova vrsta prevoza i te kako važna i za njih i za svakodnevicu njihove dece.
Sva pitanja vezana za prevoz dece roditelji upućuju školi
„Za svaku školsku godinu, GSP Beograd zaključuje ugovor sa Sekretarijatom za obrazovanje i dečju zaštitu grada Beograda. Ugovor uključuje 15 specijalizovanih škola koje rade samo sa decom sa smetnjama u razvoju, koje u toku leta dostavljaju spiskove dece, one koje već pohađaju školu i novoupisane, kako bi stručne službe GSP-a dimenzionisale kapacitete, odredile broj vozila, izradile trase (linije) i planirale potreban broj vozača. Stručnjaci GSP-a, a naročito kolege iz saobraćajnog pogona koji obavlja ugovoreni prevoz, trude se maksimalno da logistiku prilagode potrebama dece”, navodi Ivan Banković.
On objašnjava da škole direktno komuniciraju sa GSP-om kako bi se što brže formirale trase, dok roditelji po tom pitanju komuniciraju sa školskom upravom.
„GSP nastoji da svako dete koje je na spisku škole dobije svoje mesto u vozilu. Međutim, kapaciteti su ograničeni brojem specijalizovanih vozila i sve većom potražnjom za ovom vrstom prevoza. Ukoliko se dete upiše usred godine, škola proverava ima li mesta na postojećim linijama. Ako mesta u tom trenutku nema, Grad nudi refundaciju troškova za samostalni prevoz, ali se kontinuirano radi na tome da planskim investicijama i nabavkom novih vozila, kao što je bio slučaj ove godine, liste čekanja budu potpuno eliminisane. I rukovodstvo GSP-a prepoznalo je značaj ove usluge i uz podršku Grada u prethodnim godinama vozni park je zanavljen kroz nabavke novih vozila za ovu vrstu prevoza”, ukazuje Banković.
Sve dok ide u određenu školu, dete ima pravo na ovu vrstu prevoza, ali škola je u obavezi da dostavi spisak dece za važeću školsku godinu. Prelaskom iz osnovne u srednju školu, praksa je ista. Inače, kada se desi da se deca ispišu iz škole i pređu u neku drugu, škola je takođe u obavezi da dostavi spisak dece za koju traži uslugu prevoza.
Obavezni grupni ili lični pratioci
U Beogradu ova usluga podrazumeva prevoz dece od kuće do škole i nazad, a iz razloga bezbednosti se nastoji da deca ulaze na zvaničnom stajalištu javnog gradskog prevoza, ukoliko je to moguće. Ukoliko nije, bira se najbliža bezbedna opcija. Vozač je tu da osigura sigurnu i mirnu vožnju, da se u potpunosti pridržava Pravilnika o organizovanom prevozu dece i internog pravilnika o obavezama saobraćajnog osoblja, da poseduje odgovarajuću dokumentaciju, da se brine o tehničkoj ispravnosti vozila, da proveri da li sva deca u vozilu sede i da li su vezana sigurnosnim pojasevima pre nego što započne vožnju.
„Ipak, direktan fizički kontakt i pomoć oko samog deteta jesu isključiva obaveza pratilaca koje obezbeđuje škola, jer su oni obučeni za specifične potrebe dece. Prevoz dece sa smetnjama u razvoju nikada se ne obavlja bez najmanje jednog pratioca. Oni su velika podrška za decu u vozilu”, naglašava Banković i dodaje da je važno da se napomene da postoje deca koja zbog svog stanja moraju imati ličnog pratioca koji se brine sve vreme o detetu.
„Pratioce inače uvek angažuje škola, a postoji i udruženje pratilaca. Dakle, pravilnik je tu da postavi okvir, ali u praksi su pratioci ključni za sigurnost, mir i disciplinu. Oni pomažu deci pri ulasku i izlasku, brinu o njima tokom vožnje i prvi reaguju ako detetu nešto zatreba. Na njihovom prisustvu insistiramo kako bi vozač mogao da se potpuno posveti bezbednosti saobraćaja”, pojašnjava Banković.
Jedno od udruženja koje pruža ovaj vid usluge u Beogradu jeste Centar za inovativne aktivnosti. Tokom prevoza dece, naglašavaju, vodi se računa da su učenici adekvatno smešteni u vozilu, da svako dete ima mesto za sedenje, kao i da su vezana sigurnosnim pojasom, da ne uznemiravaju vozača i drugu decu i da bezbedno stignu na odredište. Pratilac se obezbeđuje na određeni broj dece – ukoliko je u prevozu od osmoro do desetoro dece sa smetnjama u razvoju, obezbeđuje se jedno lice, dok se za više od deset učenika obezbeđuje još jedno lice i tako proporcionalno broju dece koja koriste prevoz. Pratilac brine o bezbednosti cele grupe koja koristi prevoz tokom vožnje, kao i prilikom ulaska i izlaska iz vozila, skreće pažnju deci na detalje iz okruženja, smiruje ih ukoliko su uznemireni, usmerava ih na adekvatna pravila i pozitivne obrasce ponašanja. Kako ističe ovo udruženje na svom sajtu, osoba koja želi da bude pratilac u prevozu trebalo bi da ima i razvijenu asertivnost, senzibilnost za rad sa decom, razvijenu empatiju i izgrađene oblike tolerantnog ponašanja, kao i završenu obuku po akreditovanom programu za pružanje usluge.
Pozitivno isksustvo jedne škole
Jedna od prvih škola u glavnom gradu u kojoj je za đake obezbeđen organizovan prevoz bila je OŠ „N. H. Dušan Dugalić” sa Vračara. Kako za portal Divovski koraci navodi Đorđe Živanović, direktor pomenute škole, ova usluga postoji nešto više od deset godina. U prvih nekoliko, prevoz dece bio je organizovan u saradnji sa opštinom, da bi potom to preuzeo Grad.
„Imamo najpozitivnija iskustva kada je reč o organizovanom prevozu dece od kuće do škole i nazad. Zaista se vodi računa o svakom detalju – o vozilima, propisanom broju pratilaca u skladu sa brojem dece u vozilu, odgovarajućim stajalištima… Trenutno imamo devet linija na kojima se prevoze naši učenici i sve besprekorno funkcioniše, pogotovu ako se zna da prevoz nije organizovan samo ujutru do škole i poslepodne do kuće, nego imamo i međusmenu, kada je takođe neophodan prevoz đaka”, ukazuje Živanović.
Kako kaže, saradnju u vezi sa obezbeđivanjem ove usluge olakšava i to što su u stalnoj komunikaciji sa Gradom, odnosno što u GSP-u imaju čoveka na koga su upućeni u toku cele školske godine.
„Za organizovan prevoz učenika kod nas ne postoji lista čekanja, jer se za narednu školsku godinu sve priprema u junu, i što se tiče broja učenika i kada je reč o neophodnim linijama i trasama. Okvirni plan sa linijama dobijamo u toku avgusta kako bi, ako ima potrebe, pre septembra bile rađene neophodne korekcije i da bi sva deca na početku školske godine imala obezbeđen prevoz”, ističe Živanović.
Prevoz dece sa smetnjama u razvoju van Beograda
Portal Divovski koraci proveravao je i kakva je situacija u ostatku zemlje kada je reč o pružanju ove usluge. Odgovore smo pokušali da dobijemo od više lokalnih samouprava, a one koje su odgovorile potvrđuju Bankovićeve navode da je jedino u Beogradu ova usluga organizovana na ovaj način. U Nišu su nas informisali da nemaju ovako organizovanu uslugu napominjući da je u ovom gradu svima omogućen besplatni gradski prevoz. I iz Sombora su odgovorili da nemaju ovu uslugu, a zbog nepostojanja adekvatnog gradskog prevoza na teritoriji tog grada.
„Odlukom o osnovnoj i dodatnoj podršci detetu i Grad Sombor utvrdio je pravo na nadoknadu troškova prevoza dece/učenika sa smetnjama u razvoju i njihovih pratilaca (roditelja), bez obzira na udaljenost mesta stanovanja od sedišta predškolske ustanove, odnosno škole. Navedeno pravo imaju deca sa smetnjama u razvoju koja pohađaju pripremni predškolski program, kao obavezan u godini pred polazak u školu, učenici sa smetnjama u razvoju koji pohađaju osnovnu ili srednju školu, kao i njihovi pratioci (roditelji)”, ukazali su iz Sombora.
Broj autobusa važan, ali važne su i druge stvari
Ivan Banković ističe da usluga prevoza dece sa smetnjama u razvoju nije samo prevoz od tačke A do tačke B, već je mnogo složenija – ona predstavlja ogromnu podršku deci, roditeljima i ustanovama u njihovom svakodnevnom životu.
„GSP Beograd i njegovi zaposleni jedini u Srbiji organizuju ovako kompleksan prevoz. Iako je transport uglavnom igra velikih brojeva, novca, statistike, matematike, tehnike i organizacije, jedna stvar je još važnija od svega toga. Da ste tog dana učinili život roditelja te dece makar malo bezbrižnijim i lakšim i da su ta deca u sigurnim rukama. A to, verujte mi, najbolje znaju kolege vozači koji neretko postaju prijatelji porodice naših najmlađih korisnika ovog prevoza. Zbog toga smatram da svi zajedno možemo i treba još više da učinimo kako bi se ova usluga i dalje pružala na zavidnom nivou, ali i učinili dodatni koraci da se unapredi, poboljša i prošire kapaciteti kako bi sva deca sa smetnjama u razvoju imala jednaku šansu i podršku”, zaključuje Banković.
Za potrebe prevoza dece sa smetnjama u razvoju GSP Beograd inače trenutno angažuje 91 vozilo na isto toliko linija − ruta. Osim toga, 16 vozila je na isto toliko linija za prevoz korisnika Centra za smeštaj i dnevni boravak dece i omladine ometene u razvoju Beograd u Šekspirovoj. Uz to, 26 vozila angažuje za prevoz osoba sa invaliditetom, od vrata do vrata i za pet udruženja osoba sa invaliditetom i smetnjama u razvoju, za odlazak na posao i povratak kući. Sva vozila su, ukazuje Banković, vrste M3, autobusi od 11 do 37 mesta za sedenje, kao i autobusi koji imaju invalidska kolica, tzv. minibusi i midibusi.
„Koristimo namenske minibuse i midibuse, koji su prilagođeni ulasku sa invalidskim kolicima i poseduju svu neophodnu sigurnosnu opremu”, napominje Banković.
INFO PLUS:
Jedan od povoda da istražimo ovu temu bilo je i iskustvo Sanele Goljanin, koja je u razgovoru za portal Divovoski koraci ukazala na ovaj problem u tekstu koji možete pročitati ovde.
