Pravo na informacije
Trebalo bi zbog toga da znate da u Zakonu o pravima pacijenata stoji da pacijent ima pravo na sve vrste informacija o stanju svoga zdravlja, zdravstvenoj službi i načinu kako je koristi, kao i na sve informacije koje su na osnovu naučnih istraživanja i tehnoloških inovacija dostupne.
Pacijent ima pravo na informacije o pravima iz zdravstvenog osiguranja i postupcima za ostvarivanje tih prava.
Takođe, pacijent ima pravo da navedene informacije dobije blagovremeno i na način koji je u njegovom najboljem interesu.
Zakon je predvideo i pravo na informaciju o imenu i prezimenu i profesionalnom statusu zdravstvenih radnika, odnosno zdravstvenih saradnika koji učestvuju u preduzimanju medicinskih mera i postupku njegovog lečenja uopšte.
Sve to se odnosi i na roditelja, staratelja ili zakonskog zastupnika deteta tokom procesa lečenja.
Pravo na obaveštenje
Pravo na obaveštenje je od izuzetnog značaja, jer na osnovu njega možete odlučiti da li želite ili ne želite da pristanete na određeni način lečenja.
U Zakonu o pravima pacijenata stoji da osoba koja se leči ima pravo da od nadležnog zdravstvenog radnika blagovremeno dobije obaveštenje koje joj je potrebno kako bi donela odluku da pristane ili ne pristane na predloženu medicinsku meru. I ovo pravo odnosi se na roditelja, staratelja ili zakonskog zastupnika deteta tokom procesa lečenja.
U pomenutom zakonu definisano je i šta tačno obaveštenje podrazumeva, a to je:
- obaveštenje o dijagnozi i prognozi bolesti
- kratak opis, cilj i korist od predložene medicinske mere, vreme trajanja i moguće posledice preduzimanja, odnosno nepreduzimanja predložene medicinske mere
- vrstu i verovatnoću mogućih rizika, bolne i druge sporedne ili trajne posledice
- alternativne metode lečenja
- moguće promene pacijentovog stanja posle preduzimanja predložene medicinske mere, kao i moguće nužne promene u načinu života pacijenata
- dejstvo lekova i moguće sporedne posledice tog dejstva.
Važno je da znate da je nadležni zdravstveni radnik dužan da ova obaveštenja pruži pacijentu i bez da ih on od njih traži.
Takođe Zakon ukazuje da obaveštenje daje nadležni zdravstveni radnik usmeno i na način koji je razumljiv pacijentu, vodeći računa o njegovoj starosti, obrazovanju i emocionalnom stanju.
Ako nadležni zdravstveni radnik proceni da pacijent, iz bilo kog razloga, ne razume dato obaveštenje, onda ga može dati članu pacijentove uže porodice.
Ako pacijent ne razume jezik koji je u službenoj upotrebi na teritoriji zdravstvene ustanove, mora mu se obezbediti prevodilac, a ako je pacijent gluvonem, mora mu se obezbediti tumač za znakovni jezik za gluve, u skladu sa zakonom.
Pacijent se može odreći prava na obaveštenje, osim obaveštenja o tome da je predložena medicinska mera potrebna i da nije bez znatnog rizika, odnosno da je rizično njeno nepreduzimanje.
Nadležni zdravstveni radnik može, izuzetno, prećutati dijagnozu, tok predložene medicinske mere i njene rizike, ili obaveštenje o tome umanjiti, ako postoji ozbiljna opasnost da će obaveštenjem znatno naškoditi zdravlju pacijenta. U tom slučaju obaveštenje se mora dati članu uže porodice pacijenta.
U postupku ostvarivanja zdravstvene zaštite, dete koje je sposobno za rasuđivanje, bez obzira na godine života, ima pravo na poverljivo savetovanje i bez pristanka roditelja, kada je to u najboljem interesu deteta.
Pravo na pristanak na lečenje
Pravo na obaveštenje i informaciju usko je vezano sa pravom na pristanak. Pravo na pristanak definisano je u nekoliko članova Zakona o pravima pacijenata.
U Zakonu stoji da pacijent ima pravo da slobodno odlučuje o svemu što se tiče njegovog života i zdravlja, osim u slučajevima kada to direktno ugrožava život i zdravlje drugih lica.
Bez pristanka pacijenta ne sme se, po pravilu, nad njim preduzeti nikakva medicinska mera.
Medicinska mera protivno volji pacijenta, odnosno zakonskog zastupnika deteta, to jest pacijenta lišenog poslovne sposobnosti, može se preduzeti samo u izuzetnim slučajevima, koji su utvrđeni Zakonom i koji su u skladu sa lekarskom etikom.
Pacijent može dati pristanak na predloženu medicinsku meru izričito (usmeno ili pismeno), odnosno prećutno (ako se nije izričito protivio).
Za preduzimanje predložene invazivne dijagnostičke i terapijske medicinske mere neophodan je pismeni pristanak pacijenta, odnosno njegovog zakonskog zastupnika.
Pacijenta ne obavezuje pristanak kome nije prethodilo potrebno obaveštenje, a nadležni zdravstveni radnik koji preduzima medicinsku meru, u tom slučaju snosi rizik za štetne posledice.
Pristanak na predloženu medicinsku meru pacijent može opozvati (usmeno ili pismeno), sve dok ne započne njeno izvođenje, kao i za vreme trajanja lečenja, pod uslovima propisanim ovim zakonom.
Pacijent ima pravo da odredi lice koje će u njegovo ime dati pristanak, odnosno koje će biti obavešteno o preduzimanju medicinskih mera u slučaju da pacijent postane nesposoban da donese odluku o pristanku.
Pacijent koji je sposoban za rasuđivanje ima pravo da predloženu medicinsku meru odbije, čak i u slučaju kada se njome spasava ili održava njegov život.
Nadležni zdravstveni radnik dužan je da pacijentu ukaže na posledice njegove odluke o odbijanju predložene medicinske mere, te da o tome od pacijenta zatraži pismenu izjavu koja se mora čuvati u medicinskoj dokumentaciji, a ako pacijent odbije davanje pismene izjave, o tome da sačini službenu belešku.
U medicinsku dokumentaciju nadležni zdravstveni radnik upisuje podatak o pristanku pacijenta, odnosno njegovog zakonskog zastupnika na predloženu medicinsku meru, kao i o odbijanju te mere.
Nad pacijentom koji je bez svesti, ili iz drugih razloga nije u stanju da saopšti svoj pristanak, hitna medicinska mera može se preduzeti i bez njegovog pristanka, o čemu će se obavestiti članovi uže porodice, uvek kada je to moguće.
Pomenuta medicinska mera nad pacijentima koji nisu u stanju da saopšte pristanak u zdravstvenoj ustanovi preduzima se na osnovu konzilijarnog nalaza.
Ako zakonski zastupnik deteta, odnosno pacijenta lišenog poslovne sposobnosti, nije dostupan ili odbija predloženu hitnu medicinsku meru, hitna medicinska mera može se preduzeti ako je to u najboljem interesu pacijenta.
Ako se tokom operativnog zahvata pojavi potreba za njegovim proširenjem, koji se nije mogao pretpostaviti, proširenje operativnog zahvata može se obaviti samo ako je, na osnovu procene doktora medicine, odnosno doktora stomatologije koji preduzima taj zahvat, on neodložno potreban.
Ukoliko smatrate da se neko od vaših prava krši, uvek se možete obratiti zaštitniku prava pacijenata. Svaka zdravstvena ustanova (domovi zdravlja, bolnice, klinike) ima svog zaštitnika prava pacijenata. Njihova uloga je da primaju i razmatraju pritužbe pacijenata na pružanje zdravstvene zaštite, da pomažu pacijentima u ostvarivanju njihovih prava i da daju savete i informacije.
Prava deteta na pristanak na lečenje
Zakon definiše da ako je pacijent dete ili je lišen poslovne sposobnosti, medicinska mera može se preduzeti, uz pristanak njegovog zakonskog zastupnika, koji je prethodno obavešten.
Ali nadležni zdravstveni radnik, odnosno zdravstveni saradnik, dužan je da omogući da dete, odnosno pacijent lišen poslovne sposobnosti i sam bude uključen u donošenje odluke o pristanku na predloženu medicinsku meru, u skladu sa njegovom zrelošću i sposobnošću za rasuđivanje.
Nadležni zdravstveni radnik, koji smatra da zakonski zastupnik pacijenta ne postupa u najboljem interesu deteta ili lica lišenog poslovne sposobnosti, dužan je da o tome odmah obavesti nadležni organ starateljstva.
Dete koje je navršilo 15 godina života i koje je sposobno za rasuđivanje može samostalno dati pristanak na predloženu medicinsku meru, uz prethodno obaveštenje.
Ako dete koje je navršilo 15 godina života i koje je sposobno za rasuđivanje odbije predloženu medicinsku meru, nadležni zdravstveni radnik dužan je da pristanak zatraži od zakonskog zastupnika.
Zaštitnik pacijenata – adresa za sve žalbe
Zaštitnika možete pronaći u samoj zdravstvenoj ustanovi, često na info-pultu ili oglasnoj tabli. Informacije o zaštitniku se mogu dobiti i putem telefona ili sajta zdravstvene ustanove.
Na primer, kada je reč o Gradu Beogradu, možete se obratiti Kancelariji za zaštitu prava pacijenata koja radi od 7 do 15.30 časova u Tiršovoj 1. Možete se takođe informisati i na telefon 011/360-56-34. Više o svim pravima pacijenta pročitajte u tekstu Sve što treba da znate o pravima pacijenata.
