Postoji neprebrojivo mnogo članaka i studija koji za temu imaju istražuju koristi bavljenja sportom i uticaj na kompletan razvoj ličnosti. Osim uticaja na razvoj motorike i pozitivnog efekta na fizičko zdravlje, sportske aktivnosti utiču na psihološko i socijalno blagostanje dece.
Učešće u organizovanim sportskim aktivnostima povezano je sa višim nivoom samopoštovanja kod dece, a ono je veoma važan aspekt razvoja ličnosti. Samopoštovanje jeste koncept koji je povezan sa slikom o sebi i uverenjem da smo vredni ljubavi ovakvi kakvi jesmo bez obzira na to čime se bavimo, koje sposobnosti posedujemo i šta znamo da uradimo. Osobe koje se odmalena bave sportom pokazuju veći nivo samopoštovanja, imaju bolju sliku o sebi i više poverenja u lične sposobnosti.
Deca koja učestvuju u sportskim aktivnostima bolje regulišu emocije, imaju veću otpornost na stres, manje simptoma depresije i anksioznosti. Timski sportovi naročito jačaju osećaj pripadnosti i socijalne veštine kroz saradnju, poštovanje pravila igre, fer-plej, razvoj empatije, razumevanje ličnosti. Deca u timskim sportovima moraju da komuniciraju, da dele i pregovaraju, što ih čeka i kada porastu u svakodnevnom životu i svakom okruženju.
Neizostavna prednost bavljenja sportom jeste osećaj pripadnosti, a sva ljudska bića imaju potrebu da pripadaju nekoj grupi i budu deo nečega. Članstvo u sportskom klubu ili timu pruža deci osećaj pripadnosti zajednici, što naročito dolazi do izražaja u periodu adolescencije.
Vrste benefita i njihov uticaj na kvalitet života
Svako ko je dolazio u kontakt sa decom sa smetnjama u razvoju, bilo da se radi o motoričkim ili kognitivnim teškoćama, zna sledeće: pokret i sportske aktivnosti čine jedan od najvažnijih aspekata njihovog razvoja. Neka deca su prohodala upravo jer su se bavila sportskim aktivnostima. Neki mogu da puze, sede, da dohvate nešto, da uhvate… upravo zato što su im svakodnevne vežbe to omogućile. Deca sa kognitivnim teškoćama motivisanija su da kroz fizičku aktivnost i sport nauče osnovne pojmove, da sarađuju sa terapeutima i drugim članovima tima; da uče i razvijaju različite veštine neophodne za funkcionisanje u svakodnevnom životu. Ne postoje reči kojima bi se dovoljno naglasio značaj pokreta i sporta za sveukupno zdravlje dece sa smetnjama u razvoju, ne samo u fizičkom, tj. motornom smislu, već i u pogledu socijalizacije i psihoemotivnog razvoja.
Deci koja imaju teškoće u razvoju i suočavaju se sa većim brojem prepreka i stigmatizacijom bavljenje sportom značajno pomaže u razvoju pozitivnog identiteta. Kao i deca tipičnog razvoja, deca sa smetnjama u razvoju koja se bave sportskim aktivnostima imaju veće samopoštovanje i bolju sliku o sebi. I najmanji napredak – kada uspeju nešto da savladaju, urade, nauče – može doprineti njihovom osećaju ličnog postignuća, sposobnosti i samopoštovanju.
Istovremeno, učešće u timskim sportovima im omogućava da sarađuju, komuniciraju, razvijaju veštine razumevanja druge osobe ili životinje, da dobiju prostor gde nisu „posebna deca”, već deo nekog tima.
Uvođenje sporta i fizičke aktivnosti u svakodnevnu rutinu pomaže deci sa smetnjama u razvoju da razviju bolje mehanizme samoregulacije. Pomaže smanjenju anksioznosti, depresije, unutrašnjeg nemira i samim tim im otvara mogućnost da se lakše bore sa svakodnevnim stresom.
Takođe, jedan od posebno važnih aspekata jeste osećaj pripadnosti, koji je posebno ugrožen i poljuljan. Za svako dete bitno je da dobije pohvalu, „bravo”, tapšanje po ramenu, da čuje da ga neko bodri i navija za njega, da doživi zagrljaj prijatelja iz tima, da se oseća da nije samo u aktivnosti, a naročito je to važno za dete koje se često oseća da je „drugačije” – bilo toga svesno ili ne.
Za decu sa smetnjama u razvoju bavljenje sportom nije i ne treba da bude luksuz i usputna aktivnost već potreba da ima što kvalitetniji fizički, socioemocionalni i lični razvoj. Sport može biti način izražavanja, povezivanja sa sobom i drugima, mesto gde mogu da osete snagu, samopouzdanje i pripadnost, a ukoliko se adekvatno sprovodi i prilagodi na svakoj osobi svojstven način.
Kao što smo već napomenuli, sport nije samo fizička aktivnost već i sredstvo za jačanje duha, samopoštovanja, povezivanje sa drugim ljudima i razvoj veština neophodnih za srećan život. Deca sa smetnjama u razvoju kroz sport mogu dobiti više od igre, a to je prostor gde su povezani, snažni i ravnopravni.
