Čak i u većim gradovima kao što su Beograd i Novi Sad, mnogi roditelji se žale da, uprkos spremnosti da izdvoje više novca, ne uspevaju da brzo i lako nađu osobu za čuvanje dece, zato što je potražnja velika. Još veći problem imaju roditelji dece sa smetnjama u razvoju, pogotovu ako su posredi starija deca.
Iskustva roditelja ukazuju na to da osobe koje se inače bave poslom čuvanja dece ne prihvataju rado da čuvaju decu sa smetnjama u razvoju, naročito ne onu stariju. Ako i prihvate, to je svega nekoliko sati dnevno, i to ponekad, a ne redovno, kao svakodnevni angažman. Uz to, svoju uslugu tada, prema svedočanstvima roditelja sa kojima smo razgovarali, naplaćuju po višoj „tarifi” nego što je uobičajena.
Druga strana ovog problema je, kažu roditelji, što osobe koje prihvate da povremeno čuvaju dete starijeg uzrasta sa invaliditetom ili smetnjom u razvoju, u velikom broju slučajeva dete ne izvode napolje, u šetnju, a deci sa smetnjama u razvoju ne prija zatvorenost u kući, za njih je i te kako dragocena interakcija sa drugom decom ili ljudima.
U Srbiji ne postoji sistemsko rešenje u vezi sa čuvanjem dece sa smetnjama u razvoju, odnosno ne postoje obučene osobe, sa određenim sertifikatom. Na taj zaključak upućuju nas pre svega nezvanične informacije i razgovori sa roditeljima dece sa smetnjama u razvoju. Nažalost, na pitanja u vezi sa ovom temom, koje je više nedelja uoči pripreme ovog teksta portal Divovski koraci poslao Ministarstvu za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, a na koje nas je uputilo Ministarstvo za brigu o porodici i demografiju, odgovori nisu stigli.
Pojedini roditelji informisali su nas da češće posao čuvanja dece sa smetnjama u razvoju prihvataju negovatelji. Ali, i tu postoji problem – većina negovatelja pre će čuvati stare, nepokretne osobe nego starije dete koje ima invaliditet ili razvojne smetnje.
Roditelji ne spore da čuvanje dece sa smetnjama u razvoju nije lako. Pojedini od njih navode da su upravo zbog toga osobama za čuvanje dece nudili redovnu mesečnu platu uz prijavu za zdravstveno i penziono, ali da one nisu želele da se obavežu na takav posao. Postoje slučajevi kada osobe za čuvanje dece „izađu u susret” i prihvate da čuvaju dete sa smetnjama u razvoju na nekoliko s dana, ali prema iskustvu jednog od roditelja sa kojima smo razgovarali, za tu uslugu naplaćuju više nego što mnogi roditelji mogu da plate – u ovom slučaju to je bio iznos od 80.000 dinara za četiri spojena dana.
Roditelji kažu da im je u vezi sa potrebom da u toku dana neko preuzme njihove obaveze oko deteta, veoma značajno ako dete pohađa školu i ima ličnog pratioca, ali da im pored toga veliki problem predstavlja to što ne mogu da pronađu osobu koja bi redovno čuvala dete u delu dana posle škole ili vikendima.
Kada su službena putovanja ili druge vrste odsustva u pitanju, roditelji dece sa smetnjama u razvoju u Beogradu imaju mogućnost da koriste predah uslugu, ali ova usluga, koliko nam je poznato, zasad ne postoji kao stalna u drugim gradovima u Srbiji.
Inkluzivne igraonice uglavnom pri udruženjima
Kada je reč o igraonicama koje nude uslugu čuvanja dece, ni tu situacija nije mnogo bolja nego u slučaju pronalaženja osobe za čuvanje dece kod kuće.
Standardne igraonice nemaju stručno osoblje za podršku deci sa smetnjama u razvoju, fizički nisu prilagođene i mogu biti previše bučne. Zbog toga je preporuka roditeljima da se raspitaju u udruženjima koja okupljaju roditelje sa sličnim iskustvima, jer inkluzivne igraonice za decu sa smetnjama u razvoju najčešće organizuju upravo udruženja, mada najčešće kao projektne, to jest povremene aktivnosti.
Jedan od takvih primera jeste igraonica koja se zasniva na principu inkluzivnosti, a koju povremeno organizuje Humanitarno društvo „Bethesda” iz Bačke Topole. Reč je o inkluzivno-razvojnim igraonicama nastalim kao odgovor na potrebu da se deci sa smetnjama u razvoju i svoj drugoj deci obezbedi zajednički, strukturisan i podsticajan prostor za igru i učenje.
„Pod nazivom ’igraonica’ ne podrazumevamo slobodan prostor za igru, već stimulativnu i edukativnu grupnu aktivnost u pristupačnom i prilagođenom okruženju. Osnovna motivacija bila je da se omogući inkluzivno okruženje u kojem se uvažavaju individualne potrebe dece, primenjuje diferenciran pristup i istovremeno podstiču razvoj socijalnih veština i izgradnja zajednice. Takav koncept značajno se razlikuje od spontanog zajedničkog boravka u neprilagođenim prostorima, gde razlike među decom mogu biti dodatno naglašene i ponekad dovesti do nejednakog učešća”, navodi za portal Divovski koraci Roža Cipo, direktorka HD „Bethesda”.
Igraonice HD „Bethesda” namenjene su deci od četiri do 12 godina. Aktivnosti su osmišljene prema principima razvojne stimulacije, senzomotorne integracije i iskustvenog učenja. Rad se odvija u manjim, heterogenim grupama (od 10 do 12 dece) uz jasno strukturisane aktivnosti koje uključuju zajedničku igru i saradničke zadatke, kreativne i likovne aktivnosti, senzomotorne i psihomotorne zadatke, razvoj komunikacionih i socijalnih veština, aktivnosti za jačanje samostalnosti i samopouzdanja. Cilj je, kako ukazuje Roža Cipo, da sva deca kroz igru steknu pozitivna iskustva saradnje i učešća u heterogenim grupama.
„Rad igraonica realizuje multidisciplinarni tim stručnjaka različitih profila, u skladu sa principima savremene inkluzivne prakse – defektolog, psiholog, logoped, reedukator psihomotorike i pedagog. Ovakav timski pristup omogućava sagledavanje deteta iz više razvojnih aspekata i adekvatno prilagođavanje aktivnosti”, naglašava direktorka HD „Bethesda”.
Kao glavne benefite učestvovanja u igraonicama ističe podsticanje individualnih razvojnih potencijala, unapređenje socijalnih i komunikacionih veština, razvoj empatije i prihvatanja različitosti, jačanje samopouzdanja i osećaja pripadnosti grupi, razvoj saradnje i prosocijalnog ponašanja i veću senzibilisanost vršnjaka za potrebe dece sa smetnjama u razvoju.
„Kao dugoročni efekti uočavaju se bolje međusobno prihvatanje, poštovanje različitosti i razvoj inkluzivnih stavova”, ukazuje Roža Cipo. Aktivnosti su, dodaje, organizovane periodično i tematski, a ne kao kontinuirana usluga otvorenog tipa.
„Prijava se vrši na osnovu najave roditelja, nakon čega se procenjuju potrebe deteta i formiraju odgovarajuće grupe”, objašnjava ona i napominje da su igraonice HD „Bethesda” realizovane u okviru usluge „Služba za pružanje podrške deci sa smetnjama u razvoju”.
„Usluga trenutno nije aktivna, ali planiramo povremeno organizovanje inkluzivnih igraonica u skladu sa potrebama zajednice i mogućnostima organizacije”, ističe direktorka HD „Bethesda”.
INKLUZIVNA IGRALIŠTA RETKOST, ALI POSTOJE Prilagođenih, inkluzivnih prostora za igru ima, ali tu je pre svega reč o inkluzivnim igralištima. Pre oko godinu dana Prirodnjački centar u Svilajncu dobio je igraonicu na otvorenom, koja je, kako je prilikom otvaranja istaknuto, u potpunosti prilagođena i deci sa invaliditetom. U toku 2021. i na Adi Ciganliji u Beogradu otvoreno je inkluzivno igralište sa ljuljaškom, dva kompleta muzičkih instrumenata za sviranje na otvorenom za decu sa senzornim smetnjama, vrteškom, tri njihalice i kućicom za igru. Nekoliko meseci pre toga u Krfskoj ulici u Beogradu otvoreno je inkluzivno igralište sa poligonom sa 2D parternim igrama. Poslednjih godina sve je više vesti o otvaraju inkluzivnih igrališta i u drugim gradovima u Srbiji, ali koliko i kako su prilagođena deci sa smetnjama u razvoju, potrebno je iskustveno proveriti.
