Izbor zanimanja za decu sa smetnjama u razvoju ili mlade osobe sa invaliditetom jeste veliki izazov jer često se nalaze u međuprostoru između svojih interesovanja, realnih mogućnosti i ograničenja koje društvo (i fizičko okruženje) postavlja.
Mnogo toga treba da se uzme u obzir pri izboru budućeg zanimanja – za šta je zainteresovano dete, to jest mlada osoba, koje su njegove jake strane, šta voli da radi, ali i koje su njegove trenutne ili trajne mogućnosti i ograničenja. Invaliditet donosi određene limite u mogućnostima izbora, ali to ne znači da dobar izbor nije moguć.
Naprotiv, važno je sagledati šta sve dete, to jest mlada osoba, može, a ne šta ne može. Postoje brojna zanimanja koja su prilagodljiva i u kojima osobe sa invaliditetom uspešno rade, napreduju i postižu izuzetne rezultate.
Na primer, ukoliko postoji problem sa pokretljivošću, možda neće biti odgovarajući posao koji zahteva fizički napor, ali mu svakako može odgovarati rad u administraciji, IT sektoru, dizajnu, obrazovanju ili u digitalnom marketingu.
Ako je u pitanju oštećenje sluha, može raditi više poslova koji podrazumevaju rad na kompjuteru, programerske ili ilustratorske, knjigovodstvene, prevodilačke i druge poslove.
Nacionalna služba za zapošljavanje vodi spisak aktivnosti koje su prilagođene profesionalnoj rehabilitaciji osoba sa invaliditetom. Više o tome možete pronaći ovde.
Profesionalna orijentacija: Prvi koraci ka budućnosti
Kraj osnovne i kraj srednje škole predstavljaju važne prekretnice. U tim trenucima mlada osoba donosi prve ozbiljne odluke o svom profesionalnom putu – da li će nastaviti školovanje, upisati zanatsku školu, gimnaziju, fakultet, ili će se uključiti u svet rada. Ove odluke su važne, a neretko i zbunjujuće. Zato je profesionalna orijentacija ključan segment podrške mladima u planiranju budućnosti.
Kada govorimo o deci sa smetnjama u razvoju i osobama sa invaliditetom, potreba za kvalitetnim savetovanjem i usmeravanjem je još izraženija. Na pitanja kao što su „šta mogu da radim“, „da li postoji posao koji odgovara mojim sposobnostima“, „koje zanimanje mogu da učim“ – veoma je teško pronaći adekvatan odgovor jer to zahteva usklađivanje ličnih interesovanja sa realnim mogućnostima koje donosi invaliditet ili razvojna poteškoća.
Zato je sistematska profesionalna orijentacija ne samo korisna, već i neophodna.
Profesionalna orijentacija može se sprovoditi u dva ključna trenutka:
- Na kraju osnovne škole – kada učenik bira koju srednju školu će upisati.
- Na kraju srednje škole – kada odlučuje da li će nastaviti školovanje (visoko obrazovanje, specijalizacija, kursevi) ili pokušati da se zaposli.
U oba slučaja, profesionalna orijentacija podrazumeva testiranje sposobnosti, interesovanja i sklonosti, razgovore sa stručnjacima i savetovanje o konkretnim mogućnostima.
Ko sprovodi profesionalnu orijentaciju?
Profesionalnu orijentaciju sprovode:
- Pedagoško-psihološke službe (PPS) u osnovnim i srednjim školama – koje sa učenicima rade testove sposobnosti, interesovanja i pomažu u odabiru obrazovnih profila.
- Nacionalna služba za zapošljavanje (NSZ) – kroz centre za informisanje i profesionalno savetovanje (CIPS), koji pružaju besplatnu, stručno utemeljenu pomoć svim građanima, a posebno mladima pri izboru obrazovanja ili zanimanja.
Adrese i kontakte centara za profesionalnu orijentaciju pri NSZ možete pronaći ovde.
Ovi centri pružaju:
- testiranje interesovanja, sposobnosti i profesionalnih vrednosti
- individualna savetovanja i razgovore sa psihologom/savetnikom
- informacije o tržištu rada i deficitarnim zanimanjima
- podršku pri odabiru škole, fakulteta ili kursa
- savetovanje za osobe sa invaliditetom i mladima sa smetnjama u razvoju.
Svi testovi i razgovori su besplatni i može ih koristiti svaki učenik – uz prethodnu prijavu i zakazivanje termina.
Za učenike koji imaju razvojne smetnje, invaliditet ili drugačije potrebe, profesionalna orijentacija treba da bude pažljivo planirana. Važno je da se procena mogućnosti radi u saradnji sa:
- školskim timovima (nastavnici, defektolozi, psiholozi)
- roditeljima/starateljima
- i eksternim stručnjacima (npr. iz NSZ ili organizacija koje se bave zapošljavanjem osoba sa invaliditetom).
Pristup mora biti individualizovan – jer isti invaliditet ne znači iste sposobnosti i želje. Na primer, dve osobe sa oštećenjem sluha mogu imati potpuno različita interesovanja i veštine: jedna želi da se bavi dizajnom, druga programiranjem.
Zato je važno da se pri tome fokus ne stavlja samo na dijagnozu, već na celokupan potencijal – ličnost, interesovanja, komunikacijske veštine, nivo podrške koju dete ili mlada osoba ima i može imati u budućem obrazovanju ili poslu.
Kroz dobro sprovedeno profesionalno usmeravanje, deca sa smetnjama u razvoju i mladi sa invaliditetom stiču osećaj vrednosti, samopouzdanje i realan pogled na svoje mogućnosti. Profesionalno usmeravanje im pomaže da:
- donesu informisane i promišljene odluke
- izbegnu nepotrebne frustracije i neuspehe
- razviju dugoročnu strategiju za obrazovanje i zaposlenje.
Dodatna podrška i pomoć
Postoje i organizacije i udruženja poput Foruma mladih sa invaliditetom koji nude karijerno savetovanje. U pitanju su individualni razgovori koji se zakazuju, tokom kojih savetnice pružaju podršku za lični uvid u jedinstvene veštine i sposobnosti svake osobe, kao i podršku u prilagođavanju određenim poslovnim zahtevima i izgradnji strategije za uspešno uključivanje u radno okruženje.
Inače, Forum mladih sa invaliditetom i Caritas Srbije, uz podršku Američke agencije za međunarodni razvoj (USAID), otvorili su i karijerne centre za osobe sa invaliditetom u Beogradu, Subotici, Zrenjaninu, Novom Sadu, Valjevu i Nišu. U ovim centrima savetnici pružaju individualno i grupno savetovanje o karijeri i obuke za osobe sa invaliditetom kako bi im pružili podršku da pronađu posao i uključe se u radno okruženje. Savetnici su dostupni za pomoć zainteresovanim licima radnim danima od 9 do 17 časova, a termini za konsultacije se mogu zakazati mejlom ili telefonom.
