Zakon o profesionalnoj rehabilitaciji i zapošljavanju osoba sa invaliditetom definiše obavezu poslodavaca da, ukoliko imaju više od 20 zaposlenih – zaposle jednu osobu sa invaliditetom i dalje po jednu na svakih započetih 50 zaposlenih (pročitajte više ovde). Isti zakon već na samom početku (član 2) definiše osnovna načela zapošljavanja osoba sa invaliditetom, a ona prava i obaveze koji nisu definisani ovim zakonom nalaze se u opštim zakonodavnim aktima koji se odnose na radna prava, penzijsko i invalidsko osiguranje…
Obaveze i odgovornosti poslodavca pri zapošljavanju osoba sa invaliditetom trebalo bi da budu šire od zakonske obaveze, jer zapošljavanje osoba sa invaliditetom nije samo pitanje zakona, već i kulture rada, poštovanja razlika i razumevanja potencijala svakog pojedinca. Da bi taj odnos bio uspešan, i poslodavac i osoba sa invaliditetom moraju jasno znati šta se od njih očekuje.
Poslodavac ima moć da promeni tok nečijeg života, ali i da obogati sopstveni tim talentima koji često ostaju nevidljivi upravo zbog predrasuda. Stoga, svaki poslodavac trebalo bi da:
- ne diskriminiše – ni pri zapošljavanju, ni u toku rada
- pruži jednake uslove rada i napredovanja, uz razumna prilagođavanja kada su potrebna
- informiše se jer neznanje nije opravdanje – korišćenje pravilne terminologije i postavljanje pitanja umesto pretpostavki predstavlja prvi znak poštovanja
- sarađuje sa Nacionalnom službom za zapošljavanje i udruženjima koja imaju za cilj unapređenje života osoba sa invaliditetom, jer se mnogi saveti i edukacije, ali i subvencije dobijaju upravo kroz tu mrežu podrške
- poštuje Zakon o profesionalnoj rehabilitaciji i zapošljavanju osoba sa invaliditetom
- prilagodi radno mesto, ako je to realno moguće i ako postoje uslovi uz podršku NSZ i putem javnih poziva za dodelu sredstava
- formira osvešćenu HR službu (Human Resources ili ljudski resursi jeste sektor u firmi koji se bavi zapošljavanjem, obukom, razvojem, praćenjem radnih prava i podrškom zaposlenih), koja zna da komunicira s poštovanjem, uz jasna pravila rada koja se mogu individualno prilagođavati po potrebi.
U svemu tome, poslodavac bi trebalo da bude savestan i informisan akter, koji razume da invaliditet ne umanjuje radni potencijal osobe.
Olakšice za poslodavce koji zapošljavaju osobe sa invaliditetom
Poslodavci bi tim pre trebalo da se odluče za zapošljavanje osoba sa invaliditetom jer zapošljavanjem osobe ili osoba sa invaliditetom ostvaruju prvo na podršku i podsticaje.
Poslodavci koji zaposle osobu sa invaliditetom imaju pravo na:
- subvencije zarade zaposlene osobe ili osoba sa invaliditetom
- sredstva za prilagođavanje radnog mesta i uslova rada (ako konkurišu po javnim pozivima kod Nacionalne službe za zapošljavanje)
- oslobađanje od plaćanja kvotnih kazni, takozvanih penala, ako su firma sa više od 20 zaposlenih (o tome pročitajte više ovde).
Odgovornosti kandidata
Sa druge strane, očekuje se da kandidati i zaposlene osobe sa invaliditetom imaju određene odgovornosti na putu ka zapošljavanju i održivosti na tržištu rada. Iz tog razloga neophodno je da aktivno učestvuju u traženju posla, kao da se prikažu u najboljem svetlu kroz uloženi trud.
Sve osobe sa invaliditetom imaju pravo na poštovanje i radnu šansu, ali uz to idu i konkretne obaveze koje ih čine jednakim članovima zajednice. Te obaveze podrazumevaju odgovornost, trud i spremnost na profesionalni odnos.
U tom slučaju, osoba sa invaliditetom treba da:
- ima odgovarajuće obrazovanje, radnu sposobnost ili bude spremna za dodatnu obuku, u skladu sa rešenjem o proceni radne sposobnosti
- bude aktivna u traženju posla, odnosno da se prijavi na evidenciju NSZ, izradi profesionalni CV, i ne odustaje pred prvom preprekom
- govori iskreno o svom invaliditetu, u meri koja je potrebna za razumevanje radnog konteksta bez potrebe da se pravda, ali i bez sakrivanja važnih informacija
- poštuje pravila firme, radno vreme, kolege, nadređene, kao i kulturu ponašanja koja je uspostavljena u firmi
- komunicira jasno, pristojno i otvoreno, jer inkluzija se ne podrazumeva već se neguje kroz svakodnevnu saradnju
- bude tačna, organizovana i odgovorna, koliko god to njene mogućnosti dozvoljavaju. Iako invaliditet može zahtevati određena prilagođavanja, to ne isključuje osnovnu profesionalnost
- traži podršku i pomoć kada su joj potrebne, ali i preuzme inicijativu kada zna da može da doprinese.
Na kraju, važno je reći da profesionalizam ne poznaje invaliditet. To znači da, kao i svaki drugi zaposleni, osoba sa invaliditetom treba da:
- dolazi na vreme
- daje svoj maksimum u okviru svojih mogućnosti
- poštuje kolege i doprinosi pozitivnoj radnoj atmosferi
- radi na svom razvoju i učenju
- prizna grešku, nauči iz nje i ide dalje.
Ovo nisu stroga pravila već temelji svakog zdravog odnosa, zasnovanog na poverenju i uzajamnom poštovanju. Zapošljavanje osoba sa invaliditetom nije čin milosrđa, niti birokratska stavka. To je prilika da firma postane bogatija za jedno iskustvo, da se kolektiv nauči empatiji i solidarnosti, i da osoba sa invaliditetom dobije šansu da bude ono što jeste: radno sposoban, odgovoran i vredan član zajednice.
