Upisom u prvi razred dete stiče svojstvo učenika. U prvi razred upisuje se svako dete koje do početka školske godine ima najmanje šest i po, a najviše sedam i po godina. Izuzetno, detetu može da se odloži upis u prvi razred za godinu dana, u skladu sa Zakonom o osnovnom obrazovanju i vaspitanju.
Proces pripreme upisa u osnovnu školu dece sa smetnjama u razvoju zapravo počinje još u predškolskom, kada se pravi takozvani tranzicioni plan. Reč je o planu koji se priprema kako bi se dete što bolje prilagodilo školi. Tim planom određuje se i da li će dete pratiti program u školi u sistemu redovnog obrazovanja i vaspitanja ili je neophodno da pohađa školu za učenike sa smetnjama u razvoju.
Dakle, učenik sa smetnjama u razvoju i invaliditetom stiče osnovno obrazovanje i vaspitanje po pravilu u školi zajedno sa ostalim učenicima, a kada je to u najboljem interesu učenika, onda pohađa školu za učenike sa smetnjama u razvoju, u skladu sa Zakonom.
Učenik sa smetnjama u razvoju i invaliditetom ima pravo na individualni obrazovni plan, u skladu sa Zakonom, a taj plan se najčešće skraćeno naziva IOP. O tome pročitajte više u tekstu ovde.
IOP, IOP 1, IOP 2 – skraćenice i izrazi koji zbunjuju roditelje
IOP nije jedina skraćenica koja se koristi i koja često zbunjuje roditelje. Zato ćemo pokušati da pojasnimo nekoliko pojmova i skraćenica na koje će roditelji dece sa smetnjama u razvoju često nailaziti kada dođe vreme za upis u školu.
Inkluzivno obrazovanje
Izraz koji roditelji školaraca sa smetnjama u razvoju prvo čuju jeste inkluzivno obrazovanje.
Taj pojam odnosi se na decu koja zbog određenih razloga imaju teškoće u savladavanju nastavnih planova i programa u redovnim predškolskim ustanovama i osnovnim i srednjim školama. Izraz zapravo znači da deca sa smetnjama u razvoju imaju pravo na dodatnu podršku u okviru predškolskog ili škole. Cilj te dodatne podrške jeste da se deci obezbedi potpuno redovno pohađanje nastave i uključivanje u vršnjačko okruženje. Takođe, cilj je i da se omogući školsko napredovanje u skladu sa njihovim razvojnim mogućnostima i potrebama.
Šta je IOP, a šta IOP 1 i IOP 2?
IOP se pravi prema potrebama određenog deteta i trebalo bi da u potpunosti uvažava obrazovne specifičnosti, mogućnosti i potrebe tog deteta, za razliku od opštih planova koji važe za svu decu u grupi ili odeljenju.
Taj plan je jako važan za dete i najjednostavnije rečeno, IOP-om se određuje na koji način će se dete sa smetnjama u razvoju obrazovati, koje metode će se primenjivati i na koji način će se ocenjivati.
Ukoliko se primeti da je potrebno dodatno prilagođavanje u odnosu na potrebe deteta, izrađuje se IOP 1. Ponovo najjednostavnije rečeno, IOP 1 određuje koja bi nastavna sredstva, udžbenike i drugu literaturu trebalo koristiti za konkretno dete, kako da se prilagode prostor i uslovi u kojima dete uči.
Predlog da se počne sa obrazovanjem po IOP-u može da inicira sam roditelj ili obrazovna ustanova (vaspitač, nastavnik, stručni saradnik). U drugom slučaju obavezan je pismeni pristanak roditelja, a zatim se pristupa utvrđivanju prava deteta na IOP i izradi IOP-a, bez čega ne može da se sprovodi dalja procedura. Ako roditelj neda saglasnost, nije dozvoljeno da iko primora dete da nastavu pohađa po IOP-u. To važi i za svako dalje prilagođavanje IOP-a, to jest za IOP 1 i IOP 2.
IOP 2 jeste logičan nastavak prilagođavanja ukoliko je ono potrebno. IOP 2 može da se uvede tek posle primene IOP-a 1 u slučaju kad taj program ne dovodi do željenih rezultata. Za uvođenje IOP-a 2 potrebna je saglasnost Interresorne komisije (IRK).
Zahtev za procenu potrebe za pružanjem dodatne podrške detetu koju vrši ta komisija može da uputi roditelj ili obrazovna, zdravstvena ustanova ili ustanova socijalne zaštite, po službenoj dužnosti uz obaveznu saglasnost roditelja (IOP 2 je samo jedan od oblika dodatne podrške koji ova komisija može da predloži).
Zahtev za IRK podnosi se u opštinskoj upravi. Po podnošenju zahteva roditelj dobija poziv od komisije u čijem radu učestvuje, posle čega komisija donosi mišljenje. Na osnovu tog mišljenja koje se dostavlja i obrazovnoj ustanovi i roditelju, tim za pružanje dodatne podrške detetu u obrazovnoj ustanovi donosi IOP 2 po istoj proceduri kao i IOP 1.
Školovanje od kuće
Roditelj, odnosno staratelj ima pravo da organizuje svom detetu osnovnoškolsko obrazovanje i vaspitanje kod kuće.
Roditelj, odnosno staratelj dužan je da do kraja nastavne godine pismeno obavesti školu u koju je dete, odnosno u koju je učenik upisan o nameri da za svoje dete od sledeće školske godine organizuje nastavu kod kuće.
Obrazovanje može da se ostvaruje na zahtev roditelja, odnosno staratelja, i kao nastava na daljinu.
