Osnovni ciljevi tretmana kod osoba sa autizmom mogu biti da se poboljša određena veština ili da se ublaži određeno ponašanje. Tako razlikujemo tretmane koji se odnose na akademske veštine, tretmane koji se odnose na komunikaciju, sposobnost učenja, motoričke veštine, igru, socijalne komponente i slično. Takođe možemo uočiti tretmane koji se odnose na konkretno ponašanje kao što su opšti simptomi koji prate autizam, repetitivno ponašanje, emocionalna regulacija i druga ponašanja u datom kontekstu koja se razlikuju od osobe do osobe.
Primenjena bihejvioralna analiza – ABA (Applied Behaviour Analysis)
Primenjena bihejvioralna analiza, poznatija kao ABA metod ili ABA terapija, spada u takozvane bihejvioralne intervencije. Takođe, ABA je jedna od naučno zasnovanih metoda čija je učinkovitost u tretmanu osoba sa autizmom potvrđena. Polazna osnova ove terapije jeste da se ponašanja uče kroz interakciju sa okruženjem i da ono što se dešava pre ili posle nekog ponašanja utiče na verovatnoću njegovog ponašanja.
Šta to zapravo znači? Znači da ako se neko ponašanje nagradi, veća je verovatnoća da će se ono ponoviti. Suprotno tome, ukoliko se neko ponašanje ignoriše ili kazni, verovatnoća da se ponovi će biti manja. Ukratko i uprošćeno rečeno, osnovni cilj ABA metode jeste da se poželjna ponašanja nagrade i poveća učestalost njihovog ponavljanja, da se neprikladno ponašanje zameni prikladnim ili pak ignoriše ili kazni kako bi se verovatnoća ponavljanja nepoželjnog smanjila. Pristup je potpuno individualizovan i prilagođen specifičnom ponašanju osobe sa autizmom.
I u ovom slučaju, kao i obično, informacije na internetu nisu uvek pouzdane, pa zato obratite pažnju jer nasumičnom pretragom možete pronaći da određeni centar pruža ABA tretman, a da za to zapravo nema obučene, licencirane terapeute. Na stranici možete pronaći sve licencirane ABA terapeute u celom svetu, pa i u Srbiji.
AAC – augmentativna i alternativna komunikacija
Kada čujete izraz augmentativna i alternativna komunikacija, misli se na niz različitih sredstava i metoda koje pomažu da se zameni ili dopuni postojeći način komunikacije osobe. AAC se deli na potpomognutu i nepotpomognutu, u zavisnosti od toga koja vrsta sredstava se koristi kako bi se zamenila ili dopunila komunikacija koju trenutno osoba koristi.
Potpomognuta AAC podrazumeva upotrebu dodatne opreme ili tehnologije. To mogu biti jednostavne kartice sa fotografijama, ilustracijama, simbolima, ali i tehnološki složenija i specifičnija oprema, kao što su uređaji ili aplikacije za pojačavanje zvuka ili generisanje govora, prebacivanje pisanog u govorni jezik ili u Brajevo pismo i slično.
Nepotpomognuta AAC ne koristi nikakva posebna sredstva ili tehnologiju, već se svodi na upotrebu gestova ili znakovnog jezika, koji se koriste ili kao podrška govoru ili kao osnovni vid komunikacije.
Programi vizuelne podrške
Programi vizuelne podrške su vrsta tretmana koja se koristi u radu sa decom sa smetnjama u razvoju i odnose se na korišćenje vizuelnih stimulusa, onih koji se mogu videti, kao što su predmeti, različite sličice, fotografije, simboli, napisane reči, ilustracije i slično. Kod dece sa autizmom ova vrsta pristupa tretmanu veoma je efikasna i skoro uvek prisutna, kako na samim tretmanima tako i u svakodnevnom životu. Česta je situacija da se koristi vizuelni raspored koji je zapravo set ilustracija kojima se korak po korak prikazuje redosled aktivnosti na primer sličice sa prikazom šta se sve radi ujutru čim se ustane – pranje zuba, oblačenje, doručak, pripremanje torbe za školu, odlazak u školu i slično.
Komunikacioni sistem razmene slika PECS (Picture Exchange Communication System) predstavlja jedan od programa vizuelne podrške koji se zasniva na već pomenutoj primenjenoj bihejvioralnoj analizi, a namenjen je razvoju komunikacije. Ovaj program se može svrstati u augmentativnu i alternativnu komunikaciju jer je namenjen osobama koje ne koriste govorni jezik u svrhu komunikacije. U samom programu koriste se vizuelni stimulusi, tačnije kartice sa različitim sličicama, fotografijama, rečima, simbolima kojima se predstavljaju svakodnevne aktivnosti, zadaci, objekti. Cilj je da osobe sa autizmom nauče da ispoljavaju svoje potrebe bez korišćenja govornog jezika, da znaju da odgovore na pitanja i komentare drugih u čestim situacijama. Kao i kod primenjene bihejvioralne analize, prikladno ponašanje se nagrađuje – ukoliko dete koristi prikladnu karticu, za to biva nagrađeno. PESC program se pokazao kao veoma efikasan u tretmanu osoba sa autizmom, iako neki stručnjaci smatraju da korišćenje kartica sa slikama može usporiti ili onemogućiti moguć razvoj jezičkih sposobnosti.
Funkcionalni komunikacioni trening – FCT
Funkcionalni komunikacioni trening predstavlja jedan od najčešće korišćenih pristupa u radu sa osobama sa autizmom i usmeren je na ponašanje. Osnovni cilj je naučiti osobu kako da izražava svoje potrebe, želje, emocije na društveno prihvatljiv način, ali i da ponašanje koje nije prihvatljivo zameni prikladnijim sa istom svrhom. Treba imati u vidu da je društveno neprihvatljivo ponašanje kod osoba sa autizmom veoma često vid komunikacije. Najpre se vrši analiza zašto osoba pokazuje određena ponašanja kao što su agresija prema drugima, autoagresija, vikanje, odbijanje i slično. Zatim se uče alternativni načini komunikacije i ponašanja koji imaju istu svrhu – na primer, osoba uči da traži pomoć ili predmet, da izrazi potrebu, da izrazi emociju umesto da viče, udara sebe ili druge. Na kraju se novousvojeno ponašanje vežba kako bi se smanjila verovatnoća pojavljivanja starog obrasca. Naravno, poželjno ponašanje i novi vid komunikacije se nagrađuje.
TEACCH pristup (Treatment and education of autistic and related communication handicapped children)
TEACCH predstavlja sveobuhvatan sistem namenjen osobama sa autizmom svih uzrasta i može se koristi u različitim okruženjima kao što su škole, dnevni boravci, vrtići, kod kuće. Pristup je potpuno je individualizovan i prilagođen specifičnim potrebama svake osobe. TEACCH polazi od toga da autizam nije bolest koja se treba lečiti već stanje koje treba razumeti i podržati na najbolji mogući način. Taj pristup se naziva i strukturisano podučavanje, a strukturu obezbeđuje jasno određen i razgraničen prostor, aktivnosti i vreme koji su jasno organizovani, izbor opreme, materijala, vizuelna podrška su prilagođeni ograničenjima i kapacitetima osoba sa autizmom. TEACCH pristupom se pomaže osobama sa autizmom da bolje razumeju svoje okruženje, razviju samostalnost, rutine, veštine organizovanja, efikasnije uče i lakše prevazilaze anksioznost i nepredvidljivost situacija.
Razvojno orijentisane intervencije – Floortime
Razvojno orijentisane intervencije usmerene su na razvoj komunikacije i socijalnih interakcija i podsticanje prirodnog razvoja, a ponašanje deteta usmerava čitav proces. Dete razvija emocionalne, komunikacione i socijalne veštine kroz igru i interakciju sa odraslima i uloga roditelja u tim programima je veoma značajna. Konkretno, Floortime kao sve poznatiji pristup poslednjih godina temelji se na radu na podu, što i sam naziv govori. Odrasli se spuštaju na nivo deteta, igraju se, uključuju se u aktivnosti koje dete prirodno samo bira. Terapija se prilagođava svakom detetu, njegovim senzornim, motoričkim i emocionalnim potrebama. Osnovni cilj je razvoj zajedničke pažnje, podsticanje dvosmerne komunikacije, emocionalni razvoj i razvoj logičkog mišljenja. Pristup nije naučno dokazan i dovoljno ispitan, ali pokazao se kao efikasan prema iskustvu, budući da su igra i emocije uvek najbolji način da priđemo svakom detetu.
Tretmani čija se primana ne preporučuje
Moramo napomenuti da postoje tretmani osoba sa autizmom koji se nikako ne savetuju, čiji efekti nisu dokazani, a neki od njih mogu biti potencijalno ili zasigurno štetni po zdravlje osobe. Prof. dr Nenad Glumbić, jedan od trenutno najpoznatijih stručnjaka u našoj državi koji se bavi poremećajima iz spektra autizma, u okviru svojih predavanja i različitih publikacija navodi da su neki od tretmana koji spadaju u takozvane pseudonaučne, komplementarne tretmane čija učinovitost nije dokazana sledeći: neurofidbek, Tomatis metoda, primena KSAFA aparata, digitalna manipulacija, Doman metoda, kao i helacija (izbacivanje teških metala iz organizma), primena antibiotika, antimikotika, folata, sekretina, visokih doza vitamina.
Kako se odlučiti za određeni tretman
Roditelji su, kada se suoče sa dijagnozom autizma, u stanju da veruju u sve samo da se njihovo dete „izleči” ili da mu bude „bolje”. Istina je da se u praksi nude različiti tretmani, pristupi, pseudonaučni tretmani i intervencije koje ne samo da nisu u skladu sa potrebama deteta, uzrastom, mogućnostima porodice, već se može ispostaviti da su i potencijalno ili zasigurno štetne po detetov razvoj ili njegovo zdravlje. Savetujemo vam da svaki pristup uzmete sa rezervom i da se pre svega oslonite na savet i preporuke lekara. To mogu biti medicinski stručnjaci usmereni na kategoriju neurorazvojnih poremećaja, psihijatri i neurolozi ili stručnjaci koji se bave spektrom autizma. Takođe, možete se konsultovati sa stručnjacima koji su uključeni u tim koji se bavi razvojem, stimulacijom i tretmanom vašeg deteta. Na kraju, čujte i savete roditelja koji su već prolazili kroz različite tretmane, ali uvek imajte na umu da je svako dete, svaka osoba sa autizmom jedinstvena i da ne mora značiti da će nešto što je pomoglo nekome drugom pomoći i vama i vašem detetu. Svakako, raspitajte se o iskustvima kod nas i u svetu koja se odnose na konkretnu metodu, tačnije tretman za koji se odlučite. Istražite, ako ste u mogućnosti, određeni tretman ili metodu sa naučne strane.
