Mnogi greškom razvojnu disfaziju povezuju sa opštim kašnjenjem u psihomotornom razvoju ili netipičnim ponašanjem deteta. Takođe, nije retka ni situacija da dete dobije dijagnozu razvojne disfazije pre nego što će biti ustanovljena konačna dijagnoza autizma.
Razvojna disfazija – definicija
Razvojna disfazija, razvojni jezički poremećaj ili specifični jezički poremećaj definiše se kao stanje koje karakterišu nemogućnost adekvatnog razvoja govora uprkos prosečnoj ili natprosečnoj inteligenciji, adekvatnom funkcionisanju sluha i vida i odsustvu neuroloških problema. Razvojna disfazija može se ispoljiti kao poremećaj razvoja ekspresivnog govora (jezičke produkcije), poremećaj razvoja receptivnog govora (jezičkog razumevanja) ili kao poremećaj razvoja i jednog i drugog. Jednostavnije rečeno, radi se o tome da je sposobnost deteta da govori ili razume govor ispod proseka za njegov uzrast, a sluh, vid i inteligencija nisu oštećeni i ne postoji nijedan drugi neurološki problem kojim bi se nedostatak ovih sposobnosti mogao objasniti.
Mogući uzroci razvojne disfazije
Nije utvrđeno koji su tačni uzroci razvojne disfazije. Jedno od mogućih objašnjenja jeste genetski faktor. Ukoliko je neko od roditelja ili u porodici imao kašnjenje u govoru, teškoće sa čitanjem ili pisanjem, dijagnostikovanu disfaziju, disleksiju ili druge jezičke poremećaje, veća je verovatnoća da se slične teškoće ispolje i kod deteta.
Neka istraživanja pokazuju da deca sa razvojnom disfazijom mogu imati atipičan, drugačiji razvoj neuronskih mreža u mozgu zaduženih za jezik i govor. Ne radi se o neurološkom poremećaju već prosto o razvoju koji je drugačiji.
Problemi u trudnoći i prilikom porođaja takođe mogu biti jedan od faktora rizika, ali ne i direktni uzroci. Mnoga deca sa razvojnom disfazijom rođena su bez ikakvih komplikacija tokom trudnoće ili porođaja. Najčešća situacija je ipak da se uzrok ne zna.
Šta nije uzrok razvojne disfazije
Pogrešno je verovanje da je razvojna disfazija povezana sa lošim roditeljstvom, nestimulativnim okruženjem, dvojezičnim okruženjem, stidljivošću ili lenjošću deteta. Ono što takođe nije uzrok razvojne disfazije, a primetno je da se u poslednje vreme koristi kao „glavni krivac” za razvoj ovog poremećaja, jeste previše gledanja televizije, telefona, jutjuba (YouTube) i ekrana uopšte.
Ispoljavanje razvojne disfazije
U kliničkoj slici razvojne disfazije dominiraju problemi auditivne percepcije, verbalnog pamćenja, poteškoće praćenja brzog govora odraslih govornika, prostorne orijentacije i pažnje, vizuelne percepcije i jezički problemi – fonološki i artikulacioni, gramatički problemi i oni vezani za semantiku i strukturu reči.
Šta svaki od pomenutih simptoma jednostavnije rečeno znači?
Problemi auditivne percepcije – deca sa difazijom nemaju oštećen sluh, ali ne čuju precizno. Neke glasove ili reči ne mogu precizno da razlikuju ili ih ne čuju ispravno, ne razumeju neke duže rečenične sklopove. Teže utvrđuju sličnosti i razlike među glasovnim stimulusima.
Problemi verbalnog pamćenja – teže pamte glasove, reči i rečenice.
Teškoće praćenja brzog govora odraslih sagovornika – čak i kada je govor odraslih normalne brzine, deci sa disfazijom je previše brz. Zato je ponekad potrebno obraćati im se polako, usporeno, razvučeno kako bi nas razumeli i ispratili.
Problemi u prostornoj orijentaciji – oni se mogu ispoljiti u vidu zbunjenosti gde je levo a gde desno (odnosi se na decu stariju od šest godina), teže se snalaze u novim prostorima, ne razumeju ili pogrešno koriste predloge kao što su „ispod”, „iznad”, „iza”, „ispred”, „pored”… Otežano pamte gde su se pojedine stvari nalazile u prostoru i slično.
Problemi sa pažnjom najčešće se opisuju kao nezainteresovano ili neposlušno dete. Dete deluje kao da ne sluša, a u stvari teško zadržava pažnju kada mu se nešto govori, „gubi nit”, što ne mora da bude slučaj s pažnjom kada mu se nešto pokazuje. Često je deci sa disfazijom teško da prate verbalne, govorne instrukcije poput „uzmi tanjir i sedi za sto”. Teško razlikuju važno od nevažnog u govoru. Lako ih ometaju drugi zvuci ili pozadinska buka. Mogu delovati rasejano, nezainteresovano, naročito u verbalnim aktivnostima kao što su čitanje, pričanje i slušanje.
Kada govorimo o jezičkim problemima, postoji niz teškoća koje zavise i od uzrasta. Zato bi svakako trebalo prepustiti stručnjacima, tačnije logopedima i psiholozima, da testiraju i ispitaju nivo razvoja.
Ali ono što vama kao roditelju može biti pokazatelj da dete možda ima jezičke probleme koji ukazuju na disfaziju jeste sledeće:
– dete ne može da izgovori neke glasove, u našem jeziku to su najčešće r, lj, j, č, ć, dž, ž, d, s, z, k, g;
–u govoru koriste isključivo imenice (voda, čaša, park), glagole u trećem licu jednine (ide, spava, jede);
– takođe, obratite pažnju ako uočite da dete na nekom uzrastu, kada se to realno očekuje, ne razume značenje nekih rači, ili slabije koristi predloge i priloge (ispod, iza, u, na, pored, između, ovde, tamo, sada, juče, rano, lepo, tiho…);
– često znak može biti i to da dete bolje koristi neverbalnu komunikaciju, gestove i mimiku nego što govori.
Simptomi koji mogu otežavati postavljanje dijagnoze disfazije i izazvati mešanje sa autizmom jeste izostanak ili kašnjenje simboličke igre, stereotipni pokreti, teškoće u oblasti socijalnih interakcija.
Kome i gde se obratiti ukoliko posumnjate na razvojnu disfaziju?
Ukoliko vam se učini da dete ima teškoća u navedenim domenima, svakako se obratite dečjem psihologu i logopedu. Za uspostavljanje dijagnoze potrebni su pregledi i niza stručnjaka na koje treba da vas uputi vaš izabrani lekar. To su svakako dečji ORL lekar, neurolog, neuropshijatar… Dijagnostika se može obaviti pri nekim domovima zdravlja, tačnije razvojnim savetovalištima u domovima zdravlja, ali češće u specijalizovanim ustanovama i privatnim defektološkim ordinacijama.
Najpoznatije specijalizovane ustanove u tom pogledu u našoj državi jesu Institut za eksperimentalnu fonetiku i patologiju govora „Đorđe Kostić” i Zavod za psihofiziološke poremećaje i govornu patologiju „Prof. dr Cvetko Brajović”.
Saveti za komunikaciju sa decom koja imaju razvojnu disfaziju
Ono što vam može pomoći u komunikaciji sa decom za koju znate da imaju razvoju disfaziju jeste da govorite jednostavno i polako, gledate dete u oči i pratite da li ono vas istovremeno gleda. Preporučljivo je što češće igrati igre za razvoj različitih segmenata pažnje – igra memorije, pamćenja reči, redosleda, pesmica, brojalica, slaganje slagalica… Kada god možete, koristite vizuelnu podršku u komunikaciji sa decom i pohvalite svaki mali korak i uspeh.
I obavezno imajte u vidu da mnoga deca koja imaju dijagnozu razvojne disfazije, uz adekvatnu podršku i stimulaciju, dostignu tipičan nivo razvoja jezika i funkcionisanja, s blagim, gotovo neprimetnim teškoćama u komunikaciji.
