Cerebralna paraliza – definicija
Cerebralna paraliza podrazumeva grupu stanja uzrokovanih oštećenjem mozga u ranom periodu razvoja nekada i intrauterino (dok je beba još u stomaku), koja mogu dati različitu kliničku sliku. Oštećenje mozga se odražava na više sistema: motorički, kognitivni, govorno-jezički, senzorni, donosi probleme sa vidom, sluhom, potom taktilne, proprioceptivne, vestibularne probleme koji se odnose na položaj tela u prostoru, nemogućnost održavanja pozicije u prostoru, otežano kretanje ili nemogućnost kretanja, otežano žvakanje, hranjenje, a samim tim dobijanje na telesnoj masi, stvaranje kontraktura u zglobovima itd.
Klinička slika varira u zavisnosti od oštećenja mozga.
Teškoće mogu biti blage, na prvi pogled skoro neprimetne osobama koje nisu stručnjaci, do veoma teških stanja, kada se odmah može primetiti da se radi o detetu sa smetnjama u razvoju.
Kada vidite dete koje ima deformitete ekstremiteta (ruku i/ili nogu), otežano se kreće ili pomera ruke, nepravilno hoda, koristi pomagala za kretanje, ili možda ima nepravilan položaj glave – veoma je verovatno da se radi o detetu sa dijagnozom cerebralne paralize.
Dijagnostika
Posmatranjem kretanja deteta u ranom periodu razvoja, do prve godine, a već oko trećeg meseca mogu se uočiti: kruti pokreti koji se stalno ponavljaju, često nedovoljna kontrola glave i trupa, nemogućnost da brzo isprate igračku pogledom, teškoće u promeni položaja kada posežu za igračkom, hvataju je i manipulišu njome.
U uzrastu do godinu dana na osnovu anamneze i kliničke slike već mogu da se definišu odstupanja u različitim oblastima razvoja i decu prati multidisciplinarni tim: pedijatar, neurolog, gastroenterolog, neurohirurg, fizijatar, logoped, terapeuti različitih usmerenja u zavisnosti od ispoljenih teškoća.
Skale za procenu
Za procenu motoričkog i kompletnog psihomotornog razvoja koriste se skale poput:
Bayley III skala, koja procenjuje dostignuti stepen razvoja u svim segmentima do treće i po godine. GMFM skala (Gross Motor Function Measure), koja procenjuje motoričke veštine deteta, na osnovu kojih se kreira plan terapije: promena položaja na ravnoj podlozi, usvajanje sedenja, stajanja, hodanja.
