Koliko često je potrebno vežbati sa detetom?
S obzirom na veliki broj tegoba koje ova deca mogu imati, ne smemo zaboraviti važnu stvar, to su deca i kao sva deca očekuju da njihove potrebe budu zadovoljene.
Uvek imajte na umu jednu činjenicu, a to je da svako dete ima svoje specifičnosti vezano za dnevnu rutinu: hranjenje, presvlačenje, nošenje, igra. Dnevna rutina obuhvata pomoć i stimulaciju kada: komuniciramo, menjamo položaj deteta, nudimo različite vrste podražaja za vid, sluh, čulo dodira, mirisa, ukusa…
Koliko će dete prihvatiti, na koji način, pokazaće vam govorom tela: okretanjem glave, plakanjem, mahanjem ručicama. Ne postoji vremenski određeno trajanje stimulacije. Uverenje da će dete brže napredovati ako puno radite sa njim nije tačno. Učenje je aktivan proces. Informacija koju dajemo detetu mora biti prilagođena uzrastu i interesovanjima i imati neki cilj. Dete uči kroz igru i prijatne stimulacije. Plač deteta označava da je stimulacija koju dobija neprijatna, a samim tim narušavamo odnos poverenja, neophodan da bi dete učilo s radošću.
Koji su tretmani najbolji za dete?
Oko deteta koje ima razvojne teškoće okupljen je ceo tim. Lekar koji vodi dete, zajedno sa roditeljima i terapeutima, treba da napravi procenu i predloži smernice za stimulaciju.
Različiti terapijski pristupi nemaju za cilj brže ostvarivanje ciljeva koje smo postavili.
Kada govorimo o dijagnozi cerebralne paralize, roditelji su skloni da se rukovode podsticanjem motoričkih veština, zaboravljajući na kognitivne, socio-emocionalne, manipulativne i govorno-jezičke sposobnosti. Kako bi se odredilo koji su tretmani za dete najbolji, potrebno je mišljenje svih stručnjaka iz tima koji vodi dete, kao i stimulacija sveukupnog, a ne samo motoričkog razvoja.
Pomagala
Da bi deca sa cerebralnom paralizom mogla da se dobro pozicioniraju, koriste se različita pomagala: stolice, kolica, vertikalizatori, hodalice, ortoze za gornje i donje ekstremitete. Upotrebu pomagala u dogovoru sa roditeljima i potrebama deteta propisuje fizijatar.
Selektivna dorzalna rizotomija
Veliki broj roditelja smatra da spasticitet, odnosno povišen tonus, pravi problem za vertikalizaciju i prohodavanje, pa samoinicijativno vode decu na operativne zahvate, bez dogovora sa ordinirajućim fizijatrom. Jedna od procedura jeste selektivna dorzalna rizotomija, koja podrazumeva presecanje aferentnih senzornih nerava. Efekat jeste smanjenje tonusa na nogama, ali iz kliničkog iskustva – i stvaranje deformiteta kičmenog stuba, otežano kretanje, kraća rastojanja koje dete može da pređe.
Savetujemo vam da ne preduzimate takve inicijative bez detaljnog ispitivanja i procene tima koji vodi dete od rođenja.
Fibrotomija po Ulzibatu
To je još jedna od operativnih metoda za rešavanje povišenog tonusa koja podrazumeva zasecanje fascije i opuštanje muskulature. Nije invazivna, anestezija je kratkotrajna, boravak u bolnici kratak.
Fibrotomija po Ulzibatu je takođe procedura koju roditelji ne bi trebalo da rade na sopstvenu inicijativu već u dogovoru sa timom koji prati dete od rođenja. Lekar koji vodi dete predložiće ovaj način lečenja uz procenu koje su dobre strane tog zahvata i šta će dete poboljšati u motoričkom statusu.
Botulinski toksin
Botulinum (Dysport) injekcije sadrže botulinski toksin ili botoks koji blokira neuromišićnu spojnicu. U dogovoru sa lekarom koji vodi dete, odluka o ovom načinu lečenja donosi se kako bi se smanjio povišen tonus i olakšao aktivan pokret segmenata tela.
Matične ćelije
Za ovaj način lečenja kod dece sa cerebralnom paralizom ne postoje dokazi da utiče na poboljšanje funkcionalnog statusa.
Robotika
Upotreba robotike za smanjenje spasticiteta kod dece sa cerebralnom paralizom podrazumeva dobru procenu funkcionalnog statusa, kao i benefite ovog načina lečenja. Spasticitet je centralna komponenta. Iscrpljivanje tonusa kroz rad sa robotikom ima kratkotrajan efekat, spasticitet se ponovo vraća, pa je upotreba ove tehnologije efektivna dok se koristi.
Asistivna tehnologija
Veliki broj dece sa cerebralnom paralizom ima problem sa razvojem govora. Mogućnosti asistivne tehnologije (komunikatori, tasteri, tastature, miševi itd.), uz edukovane stručnjake, omogućavaju ovoj deci komunikaciju, socijalizaciju, savladavanje školskog gradiva.
Sportske aktivnosti kao terapija
Sportske aktivnosti poput plivanja i jahanja svakako imaju višestruke benefite u radu sa decom koja imaju dijagnozu cerebralne paralize.
