Za promovisanje nekog hotela kao pristupačnog nije dovoljno to što ima rampu na ulazu, već je jednako važno da li su i na koji način u saglasnosti sa potrebama dece sa smetnjama u razvoju i osoba sa invaliditetom opremljene sobe i drugi sadržaji poput teretane, bazena, restorana. Takođe, čak ukoliko je i lift prilagođen, a soba opremljena u skladu sa potrebama osoba sa invaliditetom, zbog mogućnosti izbijanja vanrednih situacija nije svejedno da li se soba nalazi u prizemlju ili na nekom od viših spratova.
Ako bi se sudilo prema informacijama sa sajta Booking.com, u Srbiji postoji više od 600 hotela i drugih smeštajnih objekata koji su pristupačni za osobe sa invaliditetom. Ali kada se detaljnije proveri, postaje jasno da nema dovoljno preciznih podataka šta ta pristupačnost zaista podrazumeva. I zato i ne čudi činjenica na koju se godinama ukazuje – da u većini turističkih centara objekti i njihove usluge nisu pristupačni osobama sa invaliditetom.
Potraga za hotelima koji su pristupačni zato može da se pretvori u višesatno „internet pešačenje” sa puno lažnih tragova i nepreciznih informacija. Ipak, u moru svega toga mogu se naći hoteli koji jasno navode šta se podrazumeva pod pristupačnošću u njihovom objektu. Jedan od njih je bečejski „Expirience”. Ekonomik sobe u ovom hotelu, kako navode, prilagođene su osobama sa invaliditetom, obezbeđujući potpunu pristupačnost i lakoću kretanja. Sobe su u prizemlju radi lakšeg pristupa, a uključuju i kupatilo sa prilagođenim sadržajima. Precizne informacije navodi i hotel „Rubicon” iz Kragujevca. Kako ističu na svom sajtu, oni imaju sobu sa savremenim dizajnom koja je u potpunosti prilagođena osobama sa invaliditetom. U okviru sobe je kupatilo sa „walk-in” tušem, koja, bez problema može primiti osobe u kolicima. I niški „New City Hotel & Restaurant” ima sobu prilagođenu osobama sa invaliditetom. Kako preciziraju, u okviru sobe su dva odvojena mokra čvora, a osim sobe, i ostali delovi hotela su arhitektonski prilagođeni kretanju osoba sa invaliditetom. Hotel „Rubin DHS” iz Kruševca takođe poseduje sobu za osobe sa invaliditetom (34 m²) sa velikim krevetom dimenzija 180 x 200 cm, kao i single krevetom dimenzija 90 x 200 cm, čime je, kako ukazuju, omogućeno da se udobno smeste i osobe sa različitim potrebama. U okviru sobe je i kupatilo prilagođeno tako da olakša korišćenje svim gostima – sa tušem sa bezbednosnim drškama i prostorom za manevrisanje.
Objekat prilagođen kretanju osoba sa invaliditetom, kao i sobu opremljenu za osobe sa invaliditetom, ima subotički garni hotel „Imperium”. Kako ističu, kapacitet je jedna ili dve osobe, a u okviru sobe je i kupatilo sa prilagođenom tuš-kadom, spuštenim lavaboom i ogledalom.
Jednu od najpreciznijih prezentacija pristupačnosti ima hotel „Tonati” iz Vrnjačke Banje. On na svom sajtu osim informacija nudi i 3D šetnju kroz hotelsku sobu i kupatilo. Soba inače sadrži dva single kreveta sa nameštajem i rasporedom urađenim po standardima za osobe sa invaliditetom, preciziraju.
Valja napomenuti da su ovde izdvojeni samo hoteli na čijim sajtovima se bez prevelike muke i pretrage mogu naći informacije o pristupačnosti osobama sa invaliditetom, što svakako ne znači da u Srbiji ne postoji još hotela koji su u većoj ili manjoj meri prilagođeni osobama sa invaliditetom.
Pre posete treba proveriti na koji se segment pristupačnosti misli
Da u Srbiji ne postoji objekat koji je u potpunosti pristupačan svim korisnicima, potvrđuje za portal Divovski koraci dr Jelena Jević sa Visoke turističke škole Akademije strukovnih studija Beograd. U našim hotelima se, napominje, pristupačnost ističe upravo kroz uređenost sobe i pojedine delove hotela dostupne osobama u invalidskim kolicima. Za ostale kategorije osoba sa invaliditetom mogu se pronaći smeštajni kapaciteti sa određenim vizuelnim pomagalima, ali uglavnom u visoko cenovno rangiranim objektima, budući da rade prema standardima. Dr Jević ne spori da u našoj zemlji postoje hoteli koji se donekle mogu klasifikovati kao pristupačni, s tim što uvek, kako dodaje, pre posete treba proveriti na koji segment pristupačnosti se misli.
„Najčešće se pod pristupačnom hotelskom ponudom podrazumeva prilagođenost objekta osobama u invalidskim kolicima, ali čak i u tim slučajevima ne znači da je u potpunosti omogućeno bezbedno i slobodno kretanje. Uglavnom je obezbeđen ulazak u hotel, u smislu rampe ili lifta, a negde se može naći pristupačan toalet”, navodi dr Jević.
Na pitanje šta bi sve pristupačnost trebalo da podrazumeva, a da se ne misli isključivo na pristupačnost za osobe u invalidskim kolicima nego i za osobe sa drugim vrstama invaliditeta, dr Jević ukazuje na to da je najsigurnije i najispravnije da se pristupačna soba u okviru hotela nalazi u prizemlju, po mogućnošću da bude pozicionirana što bliže recepciji.
„Neophodno je da sadrži telefon, alarm i druga sredstva neophodna za evenutualno dozivanje pomoći. Visina pragova, širina vrata i celokupna površina sobe predstavljaju ključne elemente za korisnike invalidskih kolica. Što se tiče osoba sa oštećenim sluhom, o zahtevima je neophodno dogovoriti se sa samim korisnikom pre dolaska u smeštajnu jedinicu, na primer televizija sa teletekstom koji može pružiti titlove bila bi im od velike pomoći. Takođe bi trebalo izbegavati stolove i beskorisni nameštaj kako ne bi došlo do bilo kakve nesreće”, ističe dr Jević.
Da bismo govorili o postojanju u potpunosti pristupačne hotelske usluge, kako naglašava sagovornica Divovskih koraka, pristupačni smeštaj treba da uključuje sve aspekte mesta i prostora na destinaciji za odmor. Tu se misli na bašte, rekreacione objekte, restorane, hotelske kapacitete, ali i sobe u privatnom smeštaju i njihove sadržaje kao što su kuhinja, kupatilo, toaleti, trpezarija/dnevni boravak, površine i spavaće sobe dizajnirane u skladu sa zahtevima standarda invalidnosti.
„Lista za pristupačni smeštaj podrazumeva ljubazno osoblje spremno, snalažljivo i obučeno da pomogne, sobe koje su jednako kvalitetne i komforne kao i ostale sobe, čist prostor koji omogućava manevar kolicima u svim delovima sobe, sistem za kontrolu sobne temperature koji omogućava ručno podešavanje, nizak tepih koji nije klizav, prekidače za svetlo pored kreveta, postavljene na pristupačnoj visini, odnosno na nivou očiju (od 900 do 1.100 mm). Ova lista podrazumeva i klizna vrata gde je to moguće kako bi se maksimizirao unutrašnji prostor, digitalne televizore sa titlovima, kao i sve uređaje postavljene u visini stola, pristupačne perionice veša, a opciono i listu korisnih lokalnih resursa”, ukazuje dr Jević.
Odgovarajuća obuka osoblja zasada ne postoji
Na pitanje koliko je osoblje u hotelima u našoj zemlji obučeno za rad sa osobama sa invaliditetom, dr Jević navodi da prema njenim saznanjima i saznanjima njenih kolega, obuka ovog tipa još ne postoji.
„Kao jedna od najvećih barijera u primeni pristupačnog turizma navodi se negativan stav okoline prema korisnicima usluga pristupačnog turizma, te mnogi smeštajni kapaciteti nerado resurse usmeravaju na njegov razvoj. Pored obezbeđenog pristupačnog smeštaja, neophodno je da zaposleni budu edukovani o korišćenju prihvatljivih termina, kako ne bi koristili uvredljive i neprimerene, a sve uz poštovanje korporativne kulture. Neophodno je da znaju kategorije potrošača, kao i da poseduju znanja i veštine za rad sa svim kategorijama potrošača tog tržišta. To predstavlja još jednu u nizu barijera u razvoju pristupačnog turizma”, naglašava dr Jević, koja je doktorirala na temi hotelskog menadžmenta pristupačnog turizma u Beogradu. Za potrebe svoje doktorske disertacije ona je 2019. sprovela istraživanje koje je obuhvatilo menadžment beogradskih hotela. „Istraživanjem su obuhvaćeni hoteli čija ponuda smeštajnih kapaciteta zadovoljava potrebe korisnika usluga pristupačnog turizma, odnosno oni koji svoju ponudu kao takvu promovišu na globalnom pretraživaču www.booking.com. Ciljni ispitanici bili su menadžeri, budući da su najbolje upoznati kako sa različitim aspektima pristupačne hotelske ponude, tako i sa ostvarenim rezultatima poslovanja. Od ukupno 43 hotela koji se oglašavaju kao dostupni, prilikom telefonskog kontaktiranja svih hotelskih preduzeća utvrđeno je da su se tri hotela na pomenutom oglašivaču u segmentu pristupačne hotelske ponude našli sistemskom greškom ‒ dakle, njihovi sadržaji nisu prilagođeni korisnicima usluga pristupačnog turizma. Budući da su prevashodno ispitivani stavovi menadžmenta o ovom tržišnom segmentu i uticaj pristupačnog turizma na njihovo poslovanje, globalni zaključak je da se o ovom tržištu malo zna, kako o korisnicima kojima je namenjen, tako i o njihovim zahtevima. Samim tim, menadžment nije svestan potencijala ovog tržišnog segmenta, koji ima trend rasta u razvijenim zemljama, što govori u prilog činjenici da se celokupnoj ideji mora pristupiti na strateški način”, ističe dr Jević.
