Osobe sa invaliditetom su, kako naglašava Ivana Cvetković, advokatica, prema važećim propisima iz oblasti radnog prava, zaštićene od diskriminacije prilikom zapošljavanja, rada, napredovanja i prestanka radnog odnosa. Zabrana diskriminacije po osnovu zdravstvenog stanja i invaliditeta, dodaje, propisana je Zakonom o radu, Zakonom o zabrani diskriminacije i Zakonom o profesionalnoj rehabilitaciji i zapošljavanju osoba sa invaliditetom.
„Zaštita se ogleda u obavezi poslodavca da obezbedi jednake uslove rada i razumno prilagođavanje radnog mesta u skladu sa mogućnostima zaposlenog. Poslodavac ne sme odbiti zaposlenje, uskratiti prava ili otkazati ugovor o radu zbog invaliditeta ili zdravstvenog stanja zaposlenog. Osoba sa invaliditetom koja smatra da je diskriminisana ima pravo na sudsku zaštitu i zaštitu pred Poverenikom za zaštitu ravnopravnosti”, ukazuje sagovornica Divovskih koraka.
Kada je reč konkretno o pojedinačnim radnim pravima, kao što je privremena sprečenost za rad, kako navodi Ivana Cvetković, osobe sa invaliditetom ovo pravo imaju pod istim uslovima kao i drugi zaposleni, a trajanje privremene sprečenosti za rad zavisi od zdravstvenog stanja, procene lekara i lekarske komisije, kao i mogućnosti lečenja i rehabilitacije.
„Bolovanje traje dok postoji medicinski opravdan razlog za odsustvo sa rada, a kod dužih odsustava kontrolu vrši komisija RFZO. Ako se utvrdi trajni gubitak radne sposobnosti, može se pokrenuti postupak za ostvarivanje prava na invalidsku penziju ili profesionalnu rehabilitaciju. Tokom privremene sprečenosti za rad zaposleni najčešće ima pravo na najmanje 65 odsto prosečne zarade kada je razlog bolest ili povreda van rada. Naknada iznosi 100 odsto zarade ako je sprečenost posledica povrede na radu ili profesionalne bolesti”, pojašnjava Ivana Cvetković.
Ne postoji automatsko pravo na uvećani staž i dodatne dane odmora
Osobe sa invaliditetom, kako dodaje, nemaju automatski pravo na beneficirani radni staž samo zbog statusa invaliditeta. Ostvarivanje tog prava zavisi prvenstveno od vrste poslova koje obavljaju i da li su ta radna mesta zakonom utvrđena kao poslovi na kojima se računa uvećano trajanje staža.
„Sam invaliditet nije dovoljan osnov, već se uvećani staž određuje zakonima kao i pravilnicima kod poslodavca”, napominje sagovornica našeg portala.
Isto tako, osobe sa invaliditetom nemaju ni automatski pravo na produženi godišnji odmor zbog invaliditeta. Pravo na duži godišnji odmor može biti predviđeno zakonom, kolektivnim ugovorom, pravilnikom o radu ili ugovorom o radu.
„Dodatni dani odmora često se priznaju zbog zdravstvenog stanja, otežanih uslova rada ili potrebe za oporavkom. Produženi odmor mogu ostvariti i zaposleni koji rade na poslovima sa povećanim rizikom po zdravlje ili posebnim opterećenjima. Konkretni uslovi i broj dodatnih dana zavise od propisa i opštih akata poslodavca koji se primenjuju na određeno radno mesto”, ističe ona.
Pod istim uslovima kao i drugi zaposleni, u slučajevima predviđenim Zakonom o radu i opštim aktima poslodavca, zaposlene osobe sa invaliditetom imaju pravo i na plaćeno odsustvo. Ova vrsta odsustva, naglašava Ivana Cvetković, može trajati do pet radnih dana u toku kalendarske godine, osim ako kolektivnim ugovorom ili pravilnikom nije određeno duže trajanje.
„Plaćeno odsustvo se ostvaruje, na primer, zbog ličnih i porodičnih okolnosti, kao što su sklapanje braka, smrt člana porodice ili teža bolest člana uže porodice. Osobe sa invaliditetom mogu ostvariti pravo na plaćeno odsustvo i radi odlaska na medicinske preglede, rehabilitaciju ili druge postupke, ako je to predviđeno opštim aktima poslodavca ili posebnim propisima. Pravo se ostvaruje podnošenjem zahteva poslodavcu uz odgovarajuću dokumentaciju kojom se dokazuje razlog odsustva”, objašnjava sagovornica portala Divovski koraci.
Što se tiče neplaćenog odsustva, zaposlene osobe sa invaliditetom imaju pravo i na to, pod uslovima propisanim Zakonom o radu i opštim aktima poslodavca.
„Zakon ne određuje tačno trajanje neplaćenog odsustva, već ono zavisi od dogovora zaposlenog i poslodavca, odnosno od kolektivnog ugovora ili pravilnika o radu. Neplaćeno odsustvo može se odobriti iz ličnih, porodičnih, zdravstvenih ili drugih opravdanih razloga, uključujući lečenje, rehabilitaciju ili negu člana porodice. Za vreme neplaćenog odsustva zaposlenom miruju prava i obaveze iz radnog odnosa, osim ako zakonom nije drugačije propisano. Pravo se ostvaruje podnošenjem pisanog zahteva poslodavcu, uz dokumentaciju kojom se opravdava potreba za odsustvom”, navodi Ivana Cvetković.
Postoji mogućnost skraćenog radnog vremena
Kada je reč o radnom vremenu, to jest ostvarivanju prava na skraćeno radno vreme, sagovornica našeg portala ukazuje na to da osobe sa invaliditetom mogu imati pravo na skraćeno radno vreme ako je to potrebno zbog njihovog zdravstvenog stanja i preostale radne sposobnosti. Ovo pravo se utvrđuje na osnovu medicinske dokumentacije i nalaza nadležnih lekara ili komisija.
„Prilagođeni uslovi rada podrazumevaju razumnu adaptaciju radnog mesta, opreme i organizacije rada kako bi se omogućilo bezbedno obavljanje posla. Poslodavac je dužan da obezbedi takve uslove u skladu sa Zakonom o profesionalnoj rehabilitaciji i zapošljavanju osoba sa invaliditetom i zabranom diskriminacije. Pravo se ostvaruje donošenjem odgovarajuće odluke poslodavca ili izmenom ugovora o radu na osnovu medicinskih nalaza”, naglašava Ivana Cvetković.
Ona ističe da su osobe sa invaliditetom zaštićene od otkaza kroz opšta pravila Zakona o radu i Zakona o zabrani diskriminacije, koja važe za sve zaposlene.
„Poslodavac ne sme da otkaže ugovor o radu isključivo zbog invaliditeta ili zdravstvenog stanja zaposlenog. Zaštita se ogleda u obavezi poslodavca da pre otkaza ispita mogućnost raspoređivanja na druge odgovarajuće poslove ili prilagođavanja radnog mesta. Razlika u odnosu na druge zaposlene nije u samim osnovnim razlozima za otkaz, već u većoj obavezi poslodavca da preduzme mere profesionalne rehabilitacije i razumnog prilagođavanja. Otkaz je moguć samo ako postoje zakonom propisani razlozi koji se ne mogu otkloniti ni uz prilagođavanje rada ili raspoređivanje zaposlenog”, napominje Ivana Cvetković.
Šta tačno propisuje zakon u vezi sa pravom na uvećani staž
Što se tiče određenih zakonskih odredaba, u Zakonu o radu, u članu 101, naglašeno je da je zaposlenoj osobi sa invaliditetom poslodavac dužan da obezbedi obavljanje poslova prema radnoj sposobnosti, ali istovremeno (član 102) ukazano je da poslodavac može da otkaže ugovor o radu zaposlenom koji odbije da prihvati posao. Što se tiče radnog staža i prava na penziju, u Zakonu o penzijskom i invalidskom osiguranju (član 58) navedeno je da pravo na uvećani radni staž imaju osiguranici koji su na radu, po osnovu koga su obavezno osigurani, proveli radeći kao osiguranici sa telesnim oštećenjem od najmanje 70 odsto, vojni invalidi od prve do šeste grupe, civilni invalidi rata od prve do šeste grupe, slepe osobe, osobe obolele od distrofije ili srodnih mišićnih i neuromišićnih oboljenja, od paraplegije i cerebralne i dečje paralize i od multiple skleroze. Ovim osiguranicima svakih 12 meseci efektivno provedenih na radu na osnovu koga su osigurani, u skladu sa ovim zakonom, računa se kao 15 meseci staža osiguranja.
