Terapije i aktivnosti uz pomoć konja obuhvataju različite metode koje koriste interakciju deteta sa konjem za poboljšanje njegovog fizičkog, socijalnog i mentalnog blagostanja. Postoje različiti programi terapija i aktivnosti uz pomoć konja kao što su: terapijsko jahanje, hipoterapija, voltažiranje, psihoterapija potpomognuta konjima, učenje uz pomoć konja, takmičenja i predstave, terapijska vožnja zaprege, terapijski kampovi potpomognuti konjima i sl.
Najčešći vidovi terapija i aktivnosti uz pomoć konja, koji su ujedno i najrasprostranjeniji u našoj državi, jesu hipoterapija, terapijsko jahanje i aktivnosti uz pomoć konja.
Ljudi često koriste izraz hipoterapija kako bi naznačili bilo koji vid terapije uz pomoć konja – a to, međutim, nije ispravno. Hipotrepija je jedan vid terapije i aktivnosti uz pomoć konja i predstavlja fizikalnu terapiju na konju. Odnosi se na korišćenje pokreta konja kao strategije lečenja.
Hipoterapiju sprovode specijalizovani terapeuti, najčešće fizioterapeuti, okupacioni terapeuti ili defektolozi, u saradnji sa konjičkim stručnjacima i, naravno, konjima, kako bi se adresirali problemi, funkcionalna ograničenja i invaliditet kod pacijenata sa neuromotornim i senzornim disfunkcijama.
Terapijsko jahanje i aktivnosti uz pomoć konja obuhvataju širi spektar aktivnosti uz pomoć konja koje su namenjene deci i odraslima sa različitim telesnim, emocionalnim, kognitivnim i socijalnim smetnjama. Pored samog jahanja obuhvataju i aktivnosti koje se ne sprovode nužno na konju već „sa zemlje”, u društvu konja. Osobe uče da brinu o konju, da ga vode, timare, hrane, izvode različite radnje sa konjima, čime se posebno naglašavaju emocionalni i kognitivni benefiti.
Za koje smetnje su pogodne terapije i aktivnosti uz pomoć konja?
Terapije i aktivnosti uz pomoć konja su već priznate terapijske metode u razvijenim zemljama i koriste se kod širokog spektra teškoća, kako razvojnih tako i onih stečenih u kasnijem dobu.
Najčešće su u pitanju:
– Fizičke smetnje – cerebralna paraliza, mišićna distrofija, mulipla skleroza, moždani udar, povrede kičmene moždine, traumatska povreda mozga, paralize, amputacije, spina bifida, smetnje u razvoju motorike
– Kognitivne smetnje, smetnje u razvoju, specifične smetnje u učenju – usporen intelektualni razvoj, poremećaji iz spektra autizma, Daunov sindrom, poremećaj pažnje (ADD), poremećaj pažnje sa hiperaktivnošću (ADHD), tuberozna skleroza, demencija, disleksija, diskalkulija, razvojna disfazija…
– Socijalne smetnje – agresivnost, asocijalno ponašanje, povučenost
– Oštećenja vida i sluha
– Receptivni ili ekspresivni jezički poremećaji
– Različite smetnje povezane sa mentalnim zdravljem – anksioznost, stres, depresija, poremećaji raspoloženja, poremećaji u ponašanju, šizofrenija, poremećaji ličnosti, posttraumatski stresni poremećaj (PTSP), zloupotreba psihoaktivnih supstanci, poremećaji ishrane, smetnje u odnosima, fobije
– Velike životne promene – razvod, tugovanje i gubitak, promena okruženja i sl.
Plan i program terapija su individualizovani i prilagođeni specifičnim ciljevima pojedinca, a konj postaje sredstvo za fizikalnu terapiju, emocionalni, psihički i socijalni razvoj i poboljšanje kognitivnih veština, ali i izvor beskrajne zabave, radosti i relaksacije.
Zašto baš konji?
Često pitanje koje se postavlja glasi: Zašto baš konji? Za razliku od pasa ili mačaka, koji se takođe koriste u terapijske svrhe, konji su u prirodi plen, što ih čini instinktivno sposobnim da razumeju neverbalnu komunikaciju i emocije drugih životinja, uključujući i ljude. Takođe, njihovo preživljavanje u prirodi zahteva da razumeju postupke i namere drugih. Zbog ove osobine često opisujemo konja kao ogledalo naših emocija. Na primer, ako smo ljuti, ali kažemo da nismo i da je sve u redu, konj će reagovati na ono što „vidi” i oseća – ljutnju. Na taj način nas podstiče da uskladimo verbalnu i neverbalnu komunikaciju.
Uprkos tome što su u prirodi plen, konji su veliki i moćni. To u mnogima budi zastrašujuća osećanja, ali im i pruža priliku da taj strah prevaziđu. Rad uz konja uprkos strahu jača samopouzdanje i uči nas kako da se suočimo sa drugim zastrašujućim i izazovnim situacijama u životu.
Konji mogu da nas nauče mnogo toga: samopouzdanju, poštovanju svog i tuđeg ličnog prostora, brizi o sebi i drugima, kako da se igramo, kako da radimo u timu i kako da budemo dobar vođa tima; uče nas strpljenju, asertivnosti, iskrenosti u komunikaciji, ljubavi, poverenju i mnogim drugim stvarima. Imaju jedinstvene ličnosti, stavove i raspoloženja. Konji traže od pojedinaca da budu koncentrisani i posvećeni onome što rade. To je posebno značajno u savremeno doba tehnologije i trenutnog zadovoljenja potreba.
Takođe, možda jedna od najlepših osobina ovih bića jeste nesposobnost da lažu. Konji su po prirodi iskreni, ne mare za to šta drugi misle o njima. Od njih dobijamo trenutnu i istinitu reakciju na naša osećanja, namere i postupke.
Konj ima moć da nam promeni pogled na svet – i baš zato jahanje pomaže kod tolikog broja različitih problema.
Kontakt sa životinjama je izuzetno snažno iskustvo za svakoga, a posebno za decu. Deca vole konje i brzo sa njim ostvaruju duboku vezu. Iz tog razloga, druženje sa konjima nije obična terapija – to je terapija koju deca vole, kojoj se raduju, iščekuju je i trude se da u toku časova pruže najviše što mogu.
Kako terapijsko jahanje pomaže osobama sa smetnjama u razvoju?
Terapijski efekat jahanja i terapija uz pomoć konja je višestruk. I bez dodatnih stimulusa koje koristimo na terapijama, konj deluje na jahača od prvog njihovog kontakta. Konj ima ogroman uticaj na pacijenta. Ti efekti su već godinama poznati i naučno potvrđeni.
Uticaj na motorne funkcije
Prilikom jahanja karlica jahača se pomera napred-nazad i levo-desno, a obe strane karlice se rotiraju. Pokreti koje karlica pravi u toku jahanja identični su pokretima karlice čoveka u toku hoda. Dužina i frekvencija koraka konja takođe su u saglasnosti sa hodom čoveka. Na ovaj način se mišići, tetive, ligamenti i zglobovne strukture karlice i trupa privikavaju na pokrete hoda, a jahač efikasno vežba sve grupe mišića bez opterećenja zglobova.
Pored toga, u toku jahanja telo jahača izlazi iz ravnotežnog položaja, a zatim se prirodno, usled pokreta konja, vraća u ravnotežu. Nije napravljeno nijedno veštačko sredstvo koje može da na taj način simulira pokrete hoda – konj je ostao najbolje sredstvo terapije za sve osobe koje ne mogu da samostalno hodaju.
Osim mišića nogu i karličnog pojasa, u toku jahanja aktivni su i mišići leđa, vrata i trbušni mišići koji su značajni za snagu trupa, pravilno držanje tela i govor. Stoga logopedska terapija na konju ima veći efekat.
Dakle, jahanje može da:
– poveća snagu i fiziološku funkciju mišića koji učestvuju u kretanju i govoru
– popravi držanje tela i ravnotežu jahača
– poveća tonus i snagu mišića
– smanji spazam mišića, relaksira ih i poveća opseg pokreta ekstremiteta
– smanji prekomernu salivaciju
– poboljša koordinaciju pokreta
– smanji intenzitet neprirodnih pokreta tela
– utiče na poboljšanje fine i grube motorike
– pozitivno utiče na senzornu diskriminaciju i integraciju
– podstiče bolju kontrolu disanja…
Uticaj na kognitivne funkcije
Rad oko konja i upravljanje konjem u toku jahanja zahtevaju visok stepen kognitivnih funkcija jahača, pri čemu se:
– razvija čulo dodira
– poboljšava osećaj za pravac
– poboljšava koncentracija
– razvijaju egzekutivne funkcije
– razvija memorija
– poboljšava praćenje uputstva u više koraka (proceduralno pamćenje)
– poboljšava proces donošenja odluka, završavanje zadataka
– povećavaju veštine motornog planiranja i analize pokreta
– stiču radne navike
– vežba istrajnost u izvršavanju zadataka…
Uticaj na razvoj govora
Benefiti se ogledaju u boljoj kontroli oralne motorike, poboljšanjima u ekspresivnom i receptivnom govoru, bolje disanje, veća motivisanost za učestvovanje u samim logopedskim tretmanima.
Uticaj na socijalne veštine
Socijalne veštine se u svakom smislu popravljaju. Kroz razvijanje odnosa sa konjem i rad sa njim vežbaju se ne samo socijalne veštine već i veštine komunikacije. Jahanje podjednako pomaže deci koja su agresivna u komunikaciji sa sredinom, kao i onoj koja su povučena i nemaju dovoljno samopouzdanja.
Kod jahača se: razvija osećaj za timski rad, poboljšavaju veštine komunikacije i saradnje sa ljudima i životinjama, jača samopouzdanje, vežba pravilna komunikacija, razvija empatija i ekološka svest i povećava briga o drugima.
Razvoj socijalnih veština je najizraženiji kod dece sa dijagnozom poremećaja iz spektra autizma i dijagnozama sličnim autizmu, ona počinju da uspostavljaju kontakt sa životinjom, kao i sa ljudima koji učestvuju u terapijskom času.
Uticaj na emocionalno stanje
Osobe koje imaju neke smetnje u razvoju ili neku vrstu invaliditeta često su sklone emotivnim izazovima, prvenstveno zbog straha od neuspeha i nedovoljno samopouzdanja. Uz konja se upravo ova osećanja menjaju. Jahač stiče samopouzdanje sarađujući sa velikom i moćnom životinjom. To je posebno važno za ljude koji su ograničeni na invalidska kolica, jer u toku jahanja prvi put posmatraju svet sa visine.
Pored toga, uz konja se učimo samokontroli i pravilnom iskazivanju emocija. U svetu se konj sve više koristi kao sredstvo za psihoterapiju. Konj odražava unutrašnje stanje, odnosno emocije i ponašanje čoveka (mirroring). Ako je čovek uznemiren, anksiozan i nervozan, konj će uzvratiti na isti način. Sarađivaće samo sa onim jahačem koji pokaže smirenost, samopouzdanje i pozitivan autoritet.
Stoga jahač uči da: prepoznaje i identifikuje emocije, pravilno iskazuje emocije, analizira svoje ponašanje i ponašanje drugih, usklađuje i kontroliše svoje reakcije na unutrašnje i spoljašnje stimuluse, suočava se sa izazovima i preuzima odgovornost…
Najvažnije, konj pruža deci ogromnu motivaciju da učestvuju na časovima i terapijama, što često same tretmane čini delotvornijim od onih u četiri zida.
Od koliko godina se dete može uključiti u terapije i aktivnosti uz pomoć konja?
Deca mogu početi da učestvuju u terapijama i aktivnostima uz pomoć konja već oko druge-treće godine, zavisno od vrste programa i individualnih sposobnosti deteta. Mnogi centri imaju uzrasne granice, najčešće je donja granica četiri godine, ali nema pravila. Programi se prilagođavaju tako da se obezbedi sigurnost i zdravlje dece. Uvek je najbolje konsultovati se s konkretnim centrom ili terapeutom kako bi se dobile relevantne informacije.
Koliko traje jedna terapija-sesija?
Sesije obično traju od pola sata do sat vremena. U periodu adaptacije na ovaj vid terapije odn. sesije mogu i kraće trajati u zavisnosti od samog programa i reakcije osobe na ovaj vid tretmana.
Koliko često se sprovode tretmani i koliko je vremena potrebno da bi se videli rezultati?
Učestalost tretmana uz pomoć konja varira u zavisnosti od specifičnog programa, potreba učesnika i ciljeva terapije. Najčešće se tretmani sprovode jednom nedeljno ili, ako je potrebna intenzivnija terapija, dva-tri puta nedeljno. Kada se posećuju specifični centri na nedelju ili dve, terapije se sprovode svakodnevno. Neki programi mogu nuditi sesije i svake druge nedelje, što može biti dovoljno za održavanje napretka. Kao i samo sprovođenje tretmana, terapeuti prilagođavaju učestalost tretmana prema individualnim potrebama i napretku učesnika.
Vreme potrebno za postizanje rezultata zavisi od vrste terapije, specifičnih potreba i ciljeva učesnika, i, naravno, kontinuiteta. Kod hipoterapije, fizički i motorički napredak može biti vidljiv nakon nekoliko meseci redovnih tretmana, mada roditelji i korisnici primećuju manje promene i poboljšanja već nakon nekoliko nedelja. U slučaju terapijskog jahanja i aktivnosti uz pomoć konja, rezultati se javljaju sporije, postepeno, obično nakon četiri-pet meseci kontinuiranih tretmana, zavisno od učestalosti, ciljeva i samog korisnika.
Da li su terapije i aktivnosti uz pomoć konja pokrivene socijalnim osiguranjem?
Pokrivenost ovog vida terapije socijalnim osiguranjem zavisi od zemlje do zemlje. U Sjedinjenim Američkim Državama terapije i aktivnosti uz pomoć konja mogu biti pokrivene privatnim osiguranjem pod određenim uslovima ili kroz neke državne programe. U Evropi je slična situacija. Pokrivenost zavisi od samog zdravstvenog sistema. Kako se ovaj vid terapije smatra alternativnim, retko je u potpunosti pokrivena osiguranjem. Često postoje organizacije koje nude subvencije za one kojima je terapija potrebna, a ne mogu je finansirati.
U Srbiji terapije i aktivnosti uz pomoć konja nisu obuhvaćene socijalnim osiguranjem, ni državnim, a ni privatnim. Česta je situacija da određene opštine, udruženja i organizacije čija su ciljna grupa osobe sa različitim razvojnim teškoćama odvajaju sredstva za subvenciju terapija i aktivnosti uz pomoć konja. Ono što je takođe primetno poslednjih godina jeste da su medicinski stručnjaci u Srbiji prepoznali benefite ovog vida terapije, te je i sve više preporučuju, savetuju u svojim izveštajima i upućuju roditelje na njene prednosti.
Gde se u Srbiji sprovode terapije i aktivnosti uz pomoć konja?
U Srbiji postoji više organizacija koje navode da se bave ovim vidom terapija i aktivnosti uz pomoć konja, najviše u Beogradu i okolini Novog Sada.
Udruženje roditelja prevremeno rođene dece Srbije Mali Div, koje je osnivač ovog portala, ima pozitivna iskustva u radu sa Udruženjem Potkovica i Centrom Hiron iz Beograda:
Udruženje Potkovica
Paštrovićeva 2 (Beogradski hipodrom)
Telefon: 060 7070 748
potkovica.hipoterapija@gmail.com
Kontakt osoba: Maja Marić
Centar za terapije i aktivnosti uz pomoć konja Hiron
Paštrovićeva 2 (Beogradski hipodrom)
Telefon: 064 650 31 51
e-adresa: centarhiron@gmail.com
Kontakt osoba: Marija Bikicki
Ostala udruženja na teritoriji Republike Srbije koja se bave terapijama i aktivnostima uz pomoć konja možete potražiti u našem adresaru.
