Osobe koje od rođenja provode najviše vremena sa detetom jesu svakako roditelji. Međutim, roditelji su samo roditelji, ali ne i stručnjaci za razvoj deteta. Veoma je teško primetiti da li postoje odstupanja u razvoju, naročito za roditelje koji se prvi put ostvaruju u toj ulozi. Takođe, uočavanje ometa i to što odstupanja nekada mogu biti jako mala, gotovo neprimetna, a mogu biti i samo faza nakon koje sledi potpuno tipični razvoj. Trenutak kada roditelji primete da „nešto nije u redu” obično se dogodi kada odstupanja postanu toliko velika da je sasvim jasno da je dete „drugačije”. Zato postoje stručnjaci čiji je posao da prate rast i razvoj deteta od samog rođenja.
Prve stručne osobe koje prate najraniji razvoj bebe predstavlja stručno osoblje porodilišta koje će vam za vreme boravka u porodilištu dati sve informacije o razvoju bebe i napisati sva najbitnija zapažanja na otpusnoj listi. Bebe koje su pod većim rizikom od razvoja teškoća se češće pregledaju ili se roditeljima daje savet na šta da obrate pažnju i u kojim situacijama je važno da se jave pedijatru na pregled. To su bebe rođene pre vremena, bebe sa veoma niskom porođajnom težinom (naročito ispod 1.500 grama), bebe koje su imale nedostatak kiseonika pri porođaju (hipoksija), bebe koje su preživele teške infekcije u najranijem periodu (sepsa, meningitis…), bebe koje su dugotrajno bile hospitalizovane u jedinici intenzivne nege…
Kada izađete iz porodilišta, praćenje razvoja nastavljaju patronažne sestre, koje vam dolaze u posetu u prvim danima. Ukoliko primete da postoje određena odstupanja u razvoju, da nešto nije u redu ili da briga o bebi nije adekvatna, daće vam savet ili, ukoliko je neophodno, uputiti vas da odete pedijatru.
Situacije da patronažne sestre primete odstupanja u razvoju deteta su retke, budući da je to teško uočiti u prvih mesec dana od bebinog rođenja, zato je najčešći slučaj da zastoj u razvoju primeti upravo pedijatar na redovnim sistematskim pregledima.
Prvi pregled kod pedijatra
Prvi pregled kod pedijatra zakazujete mesec dana nakon porođaja. Na tom pregledu će vam odmah zakazati i sledeći preventivni pregled ili reći kada ponovo da se javite pedijatru. Prema Planu zdravstvene zaštite iz obaveznog zdravstvenog osiguranja u Republici Srbiji za 2012. godinu (Sl. glasnik RS, br. 15/2012), obavezni, redovni preventivni sistematski pregledi su u prvom, trećem, šestom, devetom i dvanaestom mesecu bebe i drugoj i četvrtoj godini života, dok su kontrolni pregledi u trećoj i petoj godini života. Po pravilu, izabrana pedijatrijska služba trebalo bi da poziva roditelje i zakazuje termine za sistematske preglede. Ali, prema iskustvu roditelja, ukoliko nisu primećena odstupanja od tipičnog razvoja, sistematski i kontrolni pregledi se u većini slučajeva sprovode spontano, recimo, kada dovedete dete zbog prehlade ili bolesti na kontrolu ili da uzmete potvrdu za vrtić.
Dakle, ukoliko sami ne primetite ništa zabrinjavajuće, ipak je veoma važno da vodite dete na redovne sistematske preglede. Na to ne samo da imate pravo već imate i obavezu. Tu priliku iskoristite da pitate pedijatra sve što vas interesuje.
Šta su preventivni sistematski pregledi
Redovni, odnosno preventivni sistematski pregledi jesu pregledi na kojima pedijatar ocenjuje sveobuhvatni razvoj deteta – motoričke i govorno-jezičke reflekse, reakciju na različite stimuluse, socijalnu interakciju… Svako odstupanje se beleži i koristi kao smernica za dalje korake.
Dobar pedijatar zna koliko je roditelj važan izvor informacija. On sluša, postavlja pitanja, podstiče roditelje da otvoreno govore u svom detetu bez straha i osude. Nažalost, u Republici Srbiji pedijatri nemaju dovoljno vremena da tokom pregleda sami sprovedu kompletne procene i posmatranja deteta, pa je iz tog razloga intervju, informativni razgovor sa roditeljima veoma važan.
Šta se dešava ukoliko se primeti određeno odstupanje u razvoju
Pedijatar je često prvi stručnjak koji prepozna razvojne teškoće. Njegov zadatak nije da daje konačnu dijagnozu, već da prepozna faktore rizika i uputi dete na dodatne specijalističke procene. U zavisnosti od simptoma, pedijatar odlučuje koji su dalji koraci. Može odlučiti da su primećena odstupanja veoma blaga i da je potrebno redovnije pratiti dete, odnosno dovoditi ga na kontrole. Ukoliko postoji razvojno savetovalište u okviru doma zdravlja, može vas uputiti kod psihologa, logopeda, defektologa, neurologa… Takođe, može odlučiti i da vam odmah dâ uput da posetite stručnjaka u najbližoj sekundarnoj ili tercijarnoj zdravstvenoj ustanovi, gde će zabrinjavajući simptomi biti detaljnije ispitani.
Ko postavlja konačnu dijagnozu
Da bi se došlo do konačne dijagnoze, put može biti veoma dug i svoje mišljenje treba da dâ veliki broj stručnjaka koji prate dete: logoped, specijalni pedagog/defektolog, psiholog, dečji psihijatar, neurolog, genetičar, fizijatar… Koji lekar donosi konačan sud, zavisi od same dijagnoze. Za dijagnozu spektra autizma to je dečji psihijatar, za dijagnozu cerebralne paralize dečji neurolog ili fizijatar, dijagnozu različitih sindroma postavljaju neonatolog ili pedijatar uz potvrde genetičara… Kao što možete i sami da zaključite, put kroz prve godine života bebe može biti različit, ali ono što je svima zajedničko, prvi korak i polazna tačka jeste svakako pedijatar i zato je važno izabrati ga na pravi način.
