Objedinjeni, javno dostupni podaci o tome koliko ima socijalnih preduzeća u našoj zemlji, koliko osoba sa invaliditetom je u njima zaposleno i kojim sve delatnostima se bave – trenutno ne postoje. U Agenciji za privredne registre trenutno je upisano tek dvadesetak socijalnih preduzeća, iako su procene da ih je u Srbiji mnogo više. Nezvanično, postoji mišljenje da mnoga socijalna preduzeća ne žele da upišu svoj status jer bi time dobila samo nove obaveze.
Zbog toga Nacionalna alijansa za lokalni ekonomski razvoj (NALED) ističe važnost usvajanja Programa razvoja socijalnog preduzetništva, odnosno konkretnih mera podrške i podsticaja za ove namene. NALED je inače nedavno najavio da će Srbija uskoro dobiti javno dostupnu i lako pretraživu bazu socijalnih preduzeća koja će sadržati informacije o tome gde se ova preduzeća nalaze, čime se bave, koga zapošljavaju i koje su njihove ključne potrebe.
U Privrednoj komori Srbije za portal Divovski koraci navode da je poslednja analiza sektora socijalnog preduzetništva rađena 2012. godine, kada je evidentirano oko 1.200 ovih preduzeća, dok se danas može reći da u Srbiji posluje oko 500 njih, ali ne postoji nijedna zvanična statistika koja ovaj podatak potvrđuje.
Ali bez obzira na nepostojanje baze podataka, pojedina socijalna preduzeća u Srbiji već su postala prepoznatljiva u javnosti. Neka od njih bave se radom sa mladima i ženama, reciklažom i cirkularnom ekonomijom, razvojem sela, proizvodnjom hrane i rukotvorina, uslužnim delatnostima i ugostiteljstvom.
Prepoznata i najaktivnija socijalna preduzeća
Među javnosti prepoznatljivim socijalnim preduzećima nalazi se „Bagel Bejgl” – pekara-kafić u Beogradu, poznata po ručno pravljenim bagelima i specijalitetima inspirisanim njujorškim stilom. Po dugogodišnjem uspešnom radu poznato je i preduzeće „Elita” iz Pirota, koje se bavi proizvodnjom i distribucijom prehrambenih proizvoda, naročito konditorskih i pekarskih artikala. Prepoznatljiva u javnosti su takođe i socijalna preduzeća „Radanska ruža”, „Eko Bag” i „Avlija održivog razvoja”, koja zapošljavaju mlade, žene i druge osobe koje pripadaju takozvanim teže zapošljivim grupama ili su okrenuti održivom razvoju.
Možda čak i najprepoznatljivija među socijalnim preduzećima jeste mreža socijalnih preduzeća udruženja „Naša kuća”. Ovo udruženje osnovano je pre skoro 20 godina na inicijativu roditelja dece sa smetnjama u razvoju, a kao odgovor na nedostajuće usluge u zajednici, neadekvatne zakone i lošu praksu.
„Shvatili smo da je sistem isuviše inertan, da se stereotipi u društvu sporo menjaju i da smo, do današnjih dana, zarobljeni u medicinskom pristupu radu sa ovom populacijom. Zato smo pokrenuli inicijative koje obezbeđuju uslove za njihov razvoj tokom čitavog odrastanja – kroz radno osposobljavanje i podizanje socijalnih veština. Paralelno smo radili sa porodicama kao primarnim okruženjem, čime smo stvorili podsticajnu sredinu za njihov napredak. Socijalno preduzetništvo je idealan model za naš način delovanja jer je fleksibilno i kombinuje usluge, edukaciju i proizvodnju, istovremeno nas povezujući sa tržištem i biznis sektorom”, ističe za portal Divovski koraci Anica Spasov, predsednica „Naše kuće”.
„Radno osposobljavanje povezano je sa više proizvodnih linija namenjenih tržištu, koje su usklađene sa interesovanjima naših članova. Proizvodi se razvijaju u skladu sa potrebama tržišta, razvojem veština korisnika i kontinuiranom edukacijom radnih trenera i asistenata. Naši proizvodi obuhvataju ručno proizveden papir od papirnog otpada, papirnu galanteriju sa sopstvenom štampom, ambalažu od recikliranog kartona, mikro i začinsko bilje uzgajano hidroponski (u okviru zelene i cirkularne ekonomije), kao i uslugu ’Kuhinja na točkovima’ (priprema i dostava obroka i ketering)”, objašnjava sagovornica Divovskih koraka.
U okviru projekta socijalnog preduzetništva Udruženja „Naša kuća” postoji i tim za praktičnu i psihološku podršku, a sarađuje se i sa akademskom zajednicom, umetnicima, stručnjacima iz biznis sektora i marketinga. U program socijalnog preduzetništva „Naše kuće” do sada je u Beogradu uključeno više od trideset osoba, a pre dve godine osnovali su mrežu u još osam gradova, a u nju je uključeno još skoro dve stotine osoba.
„Postoji i grupa od preko trideset osoba koja trenutno ne može da se uključi u naš rad zbog ograničenog prostora. Radimo na obezbeđivanju dodatnih kapaciteta kako bismo odgovorili na rastuće potrebe”, ističe Anica Spasov.
Kao benefite razvoja socijalnog preduzetništva ona naglašava na prvom mestu zadovoljstvo članova i njihov kontinuirani razvoj, porast samopouzdanja, veću društvenu vidljivost i priznanje.
„Najveći izazov je izostanak primene Zakona o socijalnom preduzetništvu. Kao posledica toga, ne postoji sistemska promocija značaja socijalnog preduzetništva, nema finansijske podrške na lokalnom nivou, niti adekvatne podrške iz privrede i biznis sektora. Takođe, društveni uticaj socijalnih preduzeća nije dovoljno prepoznat niti vrednovan. Evropski fondovi su nam i dalje teško dostupni. Osim toga, i obrazovni sistem treba da postane inkluzivniji i usklađen sa potrebama zajednice. Neophodne su i izmene više zakona, a pre svega, potrebno je da društvo promeni pristup i usvoji socijalni model u podršci osobama sa razvojnim teškoćama”, zaključuje Anica Spasov.
Odsustvo sistemske podrške
Zakon o socijalnom preduzetništvu koji pominje naša sagovornica usvojen je 2022. godine kada je formiran i Savet za socijalno preduzetništvo. Pre dve godine usvojena je i Uredba o uslovima, kriterijumima i postupku za ostvarivanje prava na dodelu sredstava za podsticanje razvoja socijalnog preduzetništva, ali u međuvremenu država i nadležni organi nisu preduzeli dodatne korake koji bi podstakli masovnije otvaranje socijalnih preduzeća i zapošljavanje osoba sa smetnjama u razvoju.
Zbog toga NALED ističe da je veoma važno da Vlada Srbije usvoji Program razvoja socijalnog preduzetništva, odnosno konkretnih mera podrške i podsticaja za ove namene. Sa tim se slaže i dr Aleksandra Rabrenović, viša naučna saradnica Instituta za uporedno pravo. „Nepostojanje ovog programa često predstavlja izgovor za organe državne uprave i lokalne samouprave da ne izdvajaju finansijska sredstva za programe socijalnog preduzetništva, pa se iz tog razloga Zakon o socijalnom preduzetništvu u praksi u delu podsticaja još ne primenjuje, a to je bila osnovna ideja Zakona”, kaže za portal Divovski koraci dr Aleksandra Rabrenović.
Kada je reč o sistemskom podsticanju otvaranja socijalnih preduzeća i zapošljavanju osoba sa invaliditetom, u okviru projekta koji je finansirala Evropska unija urađen je i dokument Socijalno preduzetništvo – prilika za inkluziju osoba sa invaliditetom na tržištu rada. U njemu je dat i predlog mera koje bi nadležni trebalo da preduzmu kako bi se podstaklo otvaranje većeg broja socijalnih preduzeća i zapošljavanje osoba sa smetnjama u razvoju. Neke od ključnih mera jesu konačno usvajanje i sprovođenje Programa za razvoj socijalnog preduzetništva, uspostavljanje javnog fonda za inkluzivno preduzetništvo, kroz koji bi se dodeljivale subvencije i grantovi za zapošljavanje (npr. 10.000–15.000 evra po osobi). Preporučuje se i ustupanje, po subvencionisanim uslovima, poslovnih prostora u vlasništvu lokalnih samouprava, kao i obuke i mentorstva.
Kao srednjoročne mere, predložene su reforma sistema procene radne sposobnosti – napuštanje medicinskog modela i uvođenje procene zasnovane na sposobnostima, uz asistenciju, kao i razvoj lokalnih centara za inkluzivno preduzetništvo sa karijernim savetovanjem, povezivanjem sa investitorima i mogućnošću za mikrofinansiranje.
Osim što je bitno da se stvore preduslovi za zapošljavanje osoba sa smetnjama u razvoju, jednako je važno da se utvrde i odgovarajući poslovi. U grupu poslova koji se preporučuju spadaju uzgoj bilja i organska proizvodnja, briga o životinjama, prerada poljoprivrednih proizvoda i održavanje poljoprivrednih mašina i opreme. Preporučuju se i reciklaža, prerada papira i plastike, proizvodnja i pakovanje sveća, sapuna, keramike i stakla, kao i dekoracija predmeta.
Kao pogodni poslovi navode se i pakovanje ili etiketiranje proizvoda, skeniranje bar-kodova, dok je u onlajn sferi to na primer unos podataka. Uz to, preporučuju se i poslovi kao što usluge čišćenja, pomoć u vrtlarstvu, nabavka namirnica, pranje automobila i slično.
Postojeća podrška
U Privrednoj komori Srbije (PKS) navode da se ekonomskim osnaživanjem socijalnih preduzeća bavi Centar za programe podrške privredi i mikro, malim i srednjim preduzećima PKS, a podrška podrazumeva promotivne aktivnosti (organizovanje sajmova, povezivanje socijalnih preduzeća sa drugim sektorima, kreiranje promotivnog sadržaja). Jedna od njih je i kreiranje Kataloga proizvoda i usluga socijalne ekonomije. PKS pruža i tehničku podršku, mentoring podršku u kreiranju strategije za upravljanje rizicima za one koji posluju duže od tri godine, kao i podršku prilikom apliciranja za dostupne programe.
Ovaj centar realizuje i projekat „Danube4SEecosystem – Razvoj sektora socijalne ekonomije angažovanjem lokalnih samouprava u ekosisteme podrške predstavnicima socijalne ekonomije za inkluzivnije tržište rada u Dunavskom regionu”. Između ostalog, uspostavljena je D4SEE digitalna edukativna platforma za predstavnike socijalnih preduzeća i lokalne samouprave https://d4see.atsnet.eu/?lang=sr_lt. Uspostavljena je i Mreža savetnika PKS za pružanje podrške socijalnim preduzećima, a podrška se ogleda u pomoći prilikom sticanja statusa socijalnog preduzetništva, definisanju i unapređivanju poslovnog modela, kao i u promociji.
Iz Grada Kragujevca nedavno je stigla i vest da prvi u Srbiji realizuju Program razvoja socijalnog preduzetništva i socijalne ekonomije. Naime, iz gradskog budžeta Kragujevca planirano je izdvajanje od 10 miliona dinara za podsticanje osnivanja novih socijalnih preduzeća – mapiranje, obuke i mentorstvo, promociju i plasman proizvoda, kao i za jačanje puta ka tržištu.
