Postoji više studija i istraživanja koji se bave specifikacijom fizičkih aktivnosti u odnosu na dijagnozu. Najčešći problem kod pomenutih studija i istraživanja, kod nas ili u svetu, jeste to što su uzorci mali i što deca sa istom dijagnozom mogu imati veoma različite potrebe i sposobnosti. Takođe, najčešće ovi dokumenti imaju nedostatak kontrolnih grupa, kao i studija za decu sa višestrukim smetnjama ili težim motoričkim oštećenjima. Ipak, ono što zasigurno znamo i što potvrđuje svaka od studija koje smo istražili jeste da sport i uvođenje fizičke aktivnosti u život dece sa smetnjama u razvoju može imati brojne koristi: poboljšanje motorike, socijalnih veština, samopouzdanja, opšteg kvaliteta života i da, ipak, za decu sa određenim dijagnozama možemo reći da je neki sport blagotvoran.
Ipak, ono o čemu uvek treba voditi računa jeste da je svako dete jedinstveno i da za izbor sporta ne treba uzeti u obzir samo dijagnozu već i lična interesovanja i afinitete deteta, senzorne karakteristike i, naravno, fizičke sposobnosti.
Sportske aktivnosti za decu sa autizmom
Deca sa autizmom često se suočavaju sa izazovima u oblasti motoričkog planiranja, koordinacije pokreta, verbalne i neverbalne komunikacije, kao i u društvenim interakcijama. U skladu sa tim, kod dece iz spektra autizma kroz sport treba raditi na poboljšanju fine i grube motorike, razvoju tolerancije na frustraciju, na razvoju strpljenja, pomoći im da uče pravila i strukturu kroz rutinske aktivnosti i akcije, da osete lični uspeh, jačaju samopouzdanje i osete se delom zajednice i društvene grupe.
Istraživanja i iskustva ukazuju na to da deci sa autizmom posebno pogoduju sledeći sportovi:
- Plivanje – ima umirujući efekat, okruženje je predvidivo, a razvija se koordinacija pokreta i snaga
- Jahanje – razvija ravnotežu, fokus, poverenje, komunikaciju i brigu o drugima
- Košarka i fudbal – uz adekvatnu podršku trenera uče se pravila igre, kao i samo prihvatanje pravila, poboljšava se timski rad i saradnja sa drugim osobama
- Borilački sportovi kao što su džudo i aikido – razvijaju samodisciplinu i samopouzdanje
Sportske aktivnosti za decu sa cerebralnom paralizom
Cerebralna paraliza je neurološki poremećaj koji u zavisnosti od težine simptoma u većoj ili manjoj meri utiče na pokret, mišićni tonus i motoriku uopšte. Simptomi stepena teškoća razlikuju se od deteta do deteta, ali ono što će vam svakako roditelj koji ima dete sa cerebralnom paralizom potvrditi jeste da fizička aktivnost predstavlja ključni element u poboljšanju kvaliteta života dece sa cerebralnom paralizom. Sport i redovna fizička aktivnost kod ove dece značajno mogu ojačati mišiće i povećati raspon pokreta, smanjiti ukočenost i spastičnost, poboljšati ravnotežu i koordinaciju pokreta, ali i povećati samopouzdanje i socijalnu uključenost.
Iskustva i istraživanja pokazuju da se za decu sa cerebralnom paralizom najčešće biraju:
- plivanje i hidroterapija – voda omogućava lakše kretanje i rasterećenje zglobova jer su svi mišići aktivni
- Hipoterapija – fizikalna terapija pomoću konja stimuliše balans, posturu, emocionalni razvoj
- joga i pilates – ravoj fleksibilnosti, kontrole disanja, svesti o sopstvenom telu
- borilački sportovi sa adaptacijama (npr. parakarate) – jačaju disciplinu i motoriku
U radu sa decom koja imaju cerebralnu paralizu posebno treba voditi računa da aktivnosti sprovodi edukovano i stručno osoblje. Preporučujemo obaveznu konsultaciju sa fizioterapeutom i procenu individualnih mogućnosti i u skladu sa tim individualizaciju programa, dakle, da treninzi budu prilagođeni motoričkim sposobnostima deteta. Takođe je veoma važno pratiti napredak i postepeno povećavati intenzitet treninga.
Sportske aktivnosti za decu sa višestrukim smetnjama u razvoju
Kao i kod sve druge dece, i kod dece koja imaju višestruke smetnje u razvoju sport i fizička aktivnost imaju izuzetno pozitivan uticaj na njihov razvoj, zdravlje i kvalitet života. Mogući benefiti jesu poboljšanje osnovne motoričke veštine i snage, bolja senzorna integracija, razvoj kognitivnih funkcija, oslobađanje napetosti i smanjenje anksioznosti, kao i razvoj socijalizacije. Takođe, sport im pruža priliku za igru i zajedništvo sa vršnjacima.
Aktivnosti bi trebalo birati u zavisnosti od teškoća i pri tome obezbediti asistencija, a neke od najčešće praktikovanih aktivnosti su:
- plivanje i hidroterapija
- hipoterapija
- muzičko-pokretne igre
- adaptirana joga i vežbe disanja
- timske igre s pravilima po meri
Sportske aktivnosti za decu s poremećajem pažnje sa poremećajem hiperaktivnosti ili bez njega (ADHD/ADD)
Kod dece kod koje je dijagnostikovan poremećaj pažnje sa poremećajem hiperaktivnosti ili bez njega, preporučuju se fizičke aktivnosti i sportovi koji podstiču fokus i samoregulaciju, omogućavaju izbacivanje energije, nude strukturu ali i fleksibilnost. Važan aspekt je i socijalizacija kroz timski rad i zajedničke ciljeve. U skladu sa pomenutim, treba birati sledeće sportove:
- plivanje
- gimnastika
- borilačke veštine – karate, tekvondo, aikido
- trčanje i atletika – sprint, skok udalj
- vožnja bicikla
- joga za decu
- timski sportovi sa jasnim ulogama (fudbal, košarka, rukomet…), ali uz podršku trenera koji razume ovu dijagnozu
Više o ovim dijagnozama možete pročitati u tekstovima u rubrici Zdravlje na našem portalu.
Sport za decu sa smetnjama u razvoju u Srbiji
Deca sa smetnjama u razvoju najčešće se bave adaptiranim, odnosno inkluzivnim verzijama nekog sporta prilagođenim njihovim motoričkim, senzornim, emocionalnim ili intelektualnim specifičnostima. Kao u svetu, i u Srbiji su, posebno u većim gradovima, u tom smislu najzastupljeniji plivanje i jahanje.
U okviru Specijalne olimpijade Srbije definisana su posebna pravila za različite sportove kao što su košarka, fudbal, odbojka, skijanje, tenis, stoni tenis, boćanje, kuglanje, atletika, badminton… U našem adresaru možete pronaći spisak sportskih klubova u Srbiji koja se bave različitim sportovima za mlade sa smetnjama u razvoju. Sa svakim od ovih klubova možete lično kontaktirati i raspitati se koje su mogućnosti. Uz stručno vođstvo, sport može biti snažan alat inkluzije i razvoja. Ukoliko niste sigurni kako da započnete, konsultujte se sa defektologom, fizijatrom ili sportskim stručnjakom koji ima iskustva u radu sa decom sa smetnjama u razvoju. Uostalom, uvek možete da probate i vidite da li to vašem detetu prija i da li ima napretka makar u smislu „dete je srećno i uživa”.
