U zvaničnim dokumentima u Srbiji (zakonima i javnim politikama) ne postoji ujednačena upotreba, definicija i klasifikacija pomenutih smetnji, ograničenja, poteškoća… To znači da se možete susresti sa pojmovima: „deca sa smetnjama ili teškoćama u razvoju”, „deca sa invaliditetom”, „deca sa posebnim potrebama”…
Većina stručnjaka slaže se da je najadekvatniji izraz „deca sa smetnjama u razvoju”, pojedini ukazuju na to da je ovom izrazu potrebno dodati i „deca sa invaliditetom”, dok pojam „posebne potrebe” gotovo svi smatraju neadekvatnim jer obuhvata, na primer, i decu žrtve nasilja.
Neujednačeni nazivi – smetnje ili invaliditet
Najsveobuhvatnija definicija osoba sa invaliditetom i socijalnim modelom invalidnosti u domaćim zvaničnim dokumentima data je u Zakonu o sprečavanju diskriminacije osoba sa invaliditetom iz 2017. godine:
„Izraz ’osobe sa invaliditetom’ označava osobe sa urođenom ili stečenom fizičkom, senzornom, intelektualnom ili emocionalnom onesposobljenošću koje usled društvenih ili drugih prepreka nemaju mogućnosti ili imaju ograničene mogućnosti da se uključe u aktivnosti društva na istom nivou sa drugima, bez obzira na to da li mogu da ostvaruju pomenute aktivnosti uz upotrebu tehničkih pomagala ili službi podrške.”
Ova definicija u skladu je sa Konvencijom Ujedinjenih nacija o pravima deteta usvojenoj 1989. godine.
Ipak, u novijim dokumentima i zvaničnoj komunikaciji širom sveta, pa i u Srbiji, sve češće se koristi izraz „deca sa smetnjama u razvoju”. Ova praksa primenjuje se od usvajanja Konvencije Ujedinjenih nacija o pravima osoba sa invaliditetom 2006. godine.
U ovoj konvenciji (skraćeno se naziva CRPD), odmah na početku, u članu 1, osobe sa smetnjama u razvoju definišu se kao „one koje imaju dugoročna fizička, mentalna, intelektualna ili čulna oštećenja koja u interakciji sa raznim preprekama mogu ometati njihovo puno i efikasno učešće u društvu na jednakoj osnovi sa drugima”.
Smetnje u razvoju prema Zakonu o socijalnoj zaštiti
Decu sa zdravstvenim smetnjama, ograničenjima i poteškoćama pod nazivom „deca sa smetnjama u razvoju” prepoznaje i Zakon o socijalnoj zaštiti Republike Srbije. Ovaj podatak verovatno jeste i najznačajniji, jer pomenuti zakon reguliše mnoga prava od kojih zavisi kvalitet života dece sa smetnjama u razvoju i njihovih porodica.
Pod stavkom 3 u članu 41 tog zakona piše: „korisnici prava i usluga socijalne zaštite su maloletno lice (u daljem tekstu: dete) i punoletno lice do navršenih 26 godina života ako ima smetnje u razvoju (telesne, intelektualne, mentalne, senzorne, govorno-jezičke, socio-emocionalne, višestruke), a njegove potrebe za negom i materijalnom sigurnošću prevazilaze mogućnosti porodice”.
Šta tačno znači izraz „dete sa smetnjama u razvoju”?
Postoji mnogo klasifikacija stepena smetnji u razvoju kod deteta. Pojedina deca sa smetnjama u razvoju imaju lakša oštećenja, funkcionišu normalno u društvu, a njihova smetnja je često nevidljiva na prvi pogled. Pojedina deca se suočavaju sa težim oštećenjima koja im onemogućavaju da funkcionišu samostalno u zajednici i da se samostalno staraju o sebi.
Uopšteno govoreći, izraz „deca sa smetnjama u razvoju” odnosi se na:
- decu sa nedovoljno razvijenim kognitivnim sposobnostima, poput manje ili veće intelektualne ometenosti, poteškoća u učenju i shvatanju okoline;
- decu sa telesnim ograničenjima, poput poremećaja lokomotornog aparata, raznih stadijuma celebralne paralize, hroničnim oboljenjima…;
- decu sa poremećajima u govoru;
- decu sa poremećajima motorike, poput tikova, disgrafije…;
- decu sa pojačanim poremećajima u ponašanju, poput agresivnog ponašanja, emocionalnih problema, vaspitnih problema, intelektualnih poteškoća;
- deca sa višestrukim smetnjama u razvoju.
Preciznije određenje stepena i samog pojma „deca sa smetnjama u razvoju” trebalo bi da dâ Registar dece sa smetnjama u razvoju koji je trenutno u izradi. O tome saznajte više u tekstu Za koga je i zašto važan registar dece sa smetnjama u razvoju.
